Вести


Биомаса из домаћег ресурса, као део будућег енергетског система у Војводини

Нови Сад , 28. март 2014.
-A A +A







Биомаса из домаћег ресурса, као део будућег енергетског система у Војводини.

Нови Сад , 28. март 2014. .

Покрајинска секретарка за енерегтику и минеране сировине Наташа Павићевић-Бајић отворила је Прву припремну међународну конференцију на тему: Биомаса као део будућег енергетског система у Војводини. Организатори Конференције су Покрајински секретаријат за енергетику и минералне сировине и Светска Асоцијација за биоенергију, са седиштем у Стокхолму (Шведска), чији је председник др Хајнц Копец.
Конференција представља део пројекта који спроводе Покрајински секретаријат за енергетику и минералне сировине и Светска Асоцијација за биоенергију, којим се дефинишу мере и активности, које се морају спровести у циљу смањења увозне енергетске зависности и повећања енергетске ефикасности АП Војводине у области производње топлотне енергије, даљинског система грејања, комбинованој производњи топлотне и електричне енергије (когенерације), у пољопривреди и индустрији, као и недовољног искоришћавања овог значајног ресурса на територији АП Војводине.
Покрајинска секретарка за енергетику и минералне сировине Наташа Павићевић-Бајић је, поздравивши присутне, изразила задовољство великим интересовањем за ову Конференцију, као и изузетним одзивом гостију, те присуством великог броја еминентних стручњака из Европске уније, који су прихватили да дођу и презентују своја искуства. Гости из иностранства су стручњаци, који су учествовали у стварању енергетских система земаља и региона у саставу европске заједнице, а њихово присуство рефлектује чињеницу да је Војводина на првом месту препознала да постоји проблем у енергетици, који ће бити све видљивији у будућем периоду, јер се и према проценама Европске уније и свих земаља света, очекује све веће поскупљење енергената, а посебно енергената фосилног порекла. - Сама свест да смо спремни да почнемо да мењамо наш енергетски систем, велики је корак за наш регион, и то је пресудна чињеница која ће утицати на брзину промене енергетског система. Ова чињеница је и најважнија, јер често постоји проблем са мотивацијом менаџмента у јавним предузећима и државним управама, као и немотивисаност самих грађана, у жељи да се створи алтернативни енергетски систем, који ће бити много јефтинији. Ове зиме се већ појавио проблем високих рачуна за грејање, што је проблем који ће у будућем периоду бити све видљивији, јер држава неће бити у могућности да субвенционише нереално ниску цену енергената. Због тога је, како је нагласила секретарка Павићевић-Бајић, ово један од последњих момената када треба убрзано кренути у имплементацију другачијег енергетског система, који ће, на првом месту повећати конкурентност привреде, а најважније, свима појединачно у кућном буџету смањити укупне трошкове за енергију коју користимо.
-Производња топлотне енергије из биомасе је први циљ, који желимо врло брзо да ставимо у функцију, учинимо доступним и почнемо да користимо, истакла је Павићевић-Бајић и додала да, како бисмо били препознати од стране свих светских финансијских институција, морамо да израдимо акциони план, који ће дефинисати активности, мере и пројекте, који ће обухватати наше потребе и могућности. Очекује се да ће ациони план бити израђен до краја јуна ове године. На основу овог документа сагледаће се начин на који ће се што ефикасније подржати сви пројекти који ће имплементирати овај нови енергетски систем и увести у што већој мери примену домаћих ресурса у сврху енергетике.
-Када имамо производ добијен из домаћих ресурса, тада се остварује додатна вредност, чиме се омогућава отварање нових радних места, побољшава конкурентност привреде - у случају коришћења биомасе, омогућава се јачање нове индустријске гране – производња пелета и брикета, а увођењем оваквог енергетског система поставља се темељ за одрживи развој, и то у првом реду руралних средина, реструктурирање јавних предузећа и топлана. Имплементацијом свих ових мера, остварићемо велике уштеде у буџету, што омогућава улагање у инфраструктуру, што ће се, опет, огледати на побољшање животног стандарда. Трансформација енергетског система, усклађена са националном стратегијом, али прилагођена регионалним и локалним ресурсима, представља пут који ће омогућити опоравак комплетне привреде и побољшање стандарда грађана. То се догодило и у земљама Европе, јер су променом енергетског система, ове земље успеле да смање незапосленост, да створе нову индустријску грану и да поправе услове живота људи, а то су циљеви којима и ми тежимо, нагласила је Наташа Павићевић Бајић.
Доктор Хајнц Копец је истакао да Светска Асоцијација за биомасу жели да искористи искуства која су током дугогодишњег рада ове Асоцијеције стицана у другим земљама, превасходно у Шведској, Аустрији и Немачкој, као и у Канади, и да буду пренета у нашу земљу, како би се развила стратегија за ефикасно, одрживо и економски исплативо коришћење биомасе. Искуства која су стечена у Војводини, говоре о томе да овде постоји врло добар потенцијал биомасе, пре свега, за производњу топлотне енергије, како би она била што доступнији грађанима, и то по знатно повољнијој цени. Када говоримо о биомаси, не ради се само о производњи топлотне енергије. Она је погодна и за производњу електричне енергије. Такође, од ње се може производити и биогас, као и различита биогорива, а то су све могућности, које треба укључити у акциони план који је у изради. Хајнц Копец је нагласио да треба бити свестан да транзиција целокупног енергетској система од употребе фосилног горива, ка употреби обновљивих извора енергије представља дуготрајан процес, који, у зависности од укупних потенцијала једне земље, може да траје годинама, па и деценијама, али, ситуација у Војводини је таква да би већ у неком наредном периоду, од 5 – 10 година, могао да се оствари велики напредак.
Професор др Милан Мартинов, шеф катедре за инжењерство биосистема Универзитета у Новом Саду је истакао да су укупно жетвени остаци изванредан потенцијал за производњу енергије. Нагласио је да се мора водити рачуна и о томе како одношење биомасе са земљишта утиче на плодност, јер је земљиште необновљив ресурс, чија плодност мора да се очува. Овај поступак треба спроводити на одговарајући, одрживи начин, што није једноставно, али је изводљиво. На Факултету техничких наука тренутно фокус истраживања представља кукурузовина, које у Војводини има највише, а која је и најсложенија. Разматра се коришћење овог ресурса за добијање биоетанола и биометана, који би били супстрат за производњу биогаса.
Каролина Чегир, експерт за гас у Секретаријату Енергетске заједнице из Аустрије је рекла да је улога овог Секретаријата, између осталог, и да прати како се спроводи Уговор о енергетској заједници и да помогне уговорним странкама да реализују своје обавезе. Трансфер знања из Евроспке Уније треба да буде искоришћен у што већој мери и ова Конференција је изванредан доказ да се у нашој земљи кренуло у правом смеру, а поготово присуство великог броја предавача из Аустрије, који имају веома значајна искуства и вољу да их на Конференцији презентују и пренесу. Аустрија већ десетинама година користи аграрну и дрвну биомасу, као алтернативни вид енергије, из домаћих ресурса. Војводина и Србија имају велики потенцијал у обновљивим изворима енергије. Војводина поготово по питању биомасе, коју је неопходно искористити у што већој мери.
Директор Центра за ОИЕ и квалитета електричне енергије на Факултету техничких наука, Универзитета у Новом Саду, мр Борис Думнић је рекао да ФТН сарађује и са привредом и учествује у реализацији конкретних пројеката. Посебно је занимљива област обновљивих извора енергије, која представља сасвим нову област, у којој наша земља није много одмакла, с обзиром на потенцијале и ресурсе са којима располаже. Управо у томе јесте улога ФТН-а, да са своје стране, ангажовањем стручног кадра који се бави и ОИЕ помогне домаћим институцијама, републичким и покрајинским органима, као и директним корисницима енергије да препознају тај потенцијал и пронађу прави начин како да га искористи, како би наша земља била мање енергетски зависна, што је веома битно и како бисмо остваривали значајну уштеду. Када говоримо о ОИЕ, нарочито када је реч о биомаси, ангажовање у коришћењу тих ресурса подразумева да вишак вредности остаје у нашој земљи, што значи да пољопривредници имају своју корист приликом продаје биомасе, као и они који је сакупљају, све до крајњих корисника, који добија и користи енергију добијену из овог ресурса. Думнић је рекао да и када би цена енергије добијена од биомасе била идентична цени добијеној од фосилних горива, и у том случају бисмо имали користи, јер би зарада била у вишку вредности, који би остао у нашој земљи, а не би био коришћен за увоз енергената из иностраства.
Скупу су присуствовали бројни домаћи и светски стручњаци из области енергетике, бројне светске и европске асоцијације за биомасу, агенције за енергетику, као и представници домаћих и иностраних компанија, које се баве производњом енергије из домаћих ресурса обновљивих извора енергије.


Извор: Покрајински секретаријат за енергетику и минералне сировине

Најновије вести


Све вести

You are here


Контакт


  • Булевар Михајла Пупина бр. 16
    21101 Нови Сад
  • Аутономна Покрајина Војводина
    Република Србија
  • Телефон: 021/487-40-00
  • presbiro@vojvodina.gov.rs