Вести


Излагање покрајинског секретара за енергетику и минералне сировине мр Ненада Станковића на „Данима геотермалне енергије у Војводини 2015“

Нови Сад , 22. мај 2015.
-A A +A







Излагање покрајинског секретара за енергетику и минералне сировине мр Ненада Станковића на „Данима геотермалне енергије у Војводини 2015“.

Нови Сад , 22. мај 2015. .

Говорећи о геотермални ресурсима Војводине, покрајински секретар за енергетику и минералне сировине мр Ненад Станковић је рекао у уводном излагању да се за сада истражује хидротермална енергија.

„То су топле воде природних извора и воде у стенским масама. Често су те топле воде са високим концетрацијама растворених минералних супстанци, те се називају термоминералним водама. Термоминералне воде Војводине имају посебно значајну улогу у развоју туризма и балнеологије, што досадашње процене у појединим подручјима и указују на њихове велике потенцијале“, рекао је мр Станковић и навео да у погледу геотермалног, односно хидрогеотермалног потенцијала терена, у Војводини постоје четири хидролошка система, односно четири геотермална налазишта, у којима је акумулирана хидрогеотермална енергија погодна за коришћење у различите сврхе.

„Прва систематска и организована истраживања термоминералних вода и хидротермалне енергије у Војводини започета су 1969. године. У склопу ових истраживања, у периоду од 1969. до 2008. године, избушено је укупно 78 бушотина. Бушење је финансирао и реализовао ''Нафтагас''. Највећи број бушотина је избушен у Бачкој (44), затим у Банату (18), а најмање у Срему (16). На основу изведених истраживања добијени су следећи подаци: просечна дубина бушотина је око 897 метара, укупна дубина бушења износи 69.000 метара, најдубља хидрогеотермална бушотина Врбица износи 2.520 метара, при чему је измерена највиша температура на устима бушотине од 82°C. Најпродуктивнија је бушотина у Купинову чија издашност износи 42,8 литара у секунди при самоизливу, уз измерену температуру од 51°C. Највећа минерализација термалних вода износи 13,66 грама по литри и регистрована је на бушотини у Бачком Карађорђеву. Укупна расположива топлотна снага до сада истражених хидротермалних бушотина на подручју Војводине износи око 72,5 мегавата. Постоји читав низ термалних бушотина које су перспективне за коришћење како у енергетском, тако и у смислу снабдевања корисника водом за пиће. Такође постоји већи број избушених и испитаних хидротермалних бушотина које никада нису биле у производњи јер нису имале корисника,“ казао је мр Ненад Станковић.

Рсорни секретар је рекао да постоји читав низ термалних бушотина које су перспективне за коришћење како у енергетском, тако и у смислу снабдевања корисника водом за пиће. Такође постоји већи број избушених и испитаних хидротермалних бушотина које никада нису биле у производњи јер нису имале корисника. Данашња укупна годишња потрошња термоминералних вода у Војводини је на нивоу око 1 милион кубних метара, иако су расположиви капацитети бушотина 2-3 пута већи.

„Осим геотермалних ресурса који се налазе на дубинама од 1-5 километара, постоје и ресурси у виду подземних вода ниске температуре, који се налазе испод земљине површине на дубинама од 200-300 метара. Ова геотермална топлота се може издвајати и користити помоћу геотермалних топлотних пумпи у сврхе грејања и хлађења. Овај геотермални ресурс са назива и субгеотермалним ресурсом и односи се на подземне воде температура испод 30°C. Процењена расположива топлотна снага уз коришћење топлотних пумпи износи око 280 мегавата. На подручју Војводине процењена количина подземних вода у оквиру урбаних зона, доступна за коришћење као субгеотермални ресурс уз коришћење топлотних пумпи износи 2940 l/s или око 61,5 MWt. Укупна потенцијална, расположива топлотна снага уз коришћење топлотних пумпи у оквиру урбаних зона износи око 215 MWt“, рекао је Станковић.

„Када је реч о коришћењу хидротермалних вода Војводине, а имајући у виду њене карактеристике, то су пре свега следеће области: за базно загревање у радијаторима или комплетно загревање са системом подног односно ваздушног грејања, припрему санитарне топле воде, загревање базена и рибњака, у пољопривреди за загревање стакленика, у сточарству и живинарству за загревање фарми, у индустрији као технолошка топла вода и у балнеотерапији и спортско-туристичким центрима“, рекао је ресорни секретар.

Мр Ненад Станковић је навео да у Војводини за сада нема производње електричне енергије у геотермалним електранама, зато што има врло мало термалних вода са вишим температурама које су потребне за генерисање електричне енергије.

Када се говори о неискоришћеном потенцијалу геотермалне енергије, покрајински секретар за енергетику је изјавио да се велики број неактивних, затворених бушотина могу поново отворити и опремити за производњу геотермалне топлоте.

„Покрајински секретаријат за енергетику и минералне сировине је у претходном периоду финансирао израду геотермалног атласа АП Војводине, студију енергетског потенцијала бушотине геотермалне воде у Бечеју за енергетске потребе локалног конзума, као и студију о могућности коришћења енергетског потенцијала геотермалних вода у АП Војводини. Поред студија, Секретаријат је путем јавних конкурса, у периоду од 2008. године до данас, доделио преко 40 милиона динара бесповратних средстава, за пројекте коришћења геотермалне енергије. Само током 2015. године, планирано је да се кроз јавне конкурсе додели више од 60 милиона динара у циљу суфинансирања пројеката коришћења геотермалне енергије. Покрајински секретаријат за енергетику и минералне сировине је геотермалну енергију препознао као један од битних извора обновљиве енергије. Очекујем да ћемо на овој конференцији бити у прилици да обогатимо своја сазнања, како на теоретском нивоу, тако и кроз примере добре праксе, а крајњи резултат је реализација конкретних пројеката на територији АП Војводине у наредном периоду“, рекао је на крају излагања мр Ненад Станковић.


Најновије вести


Све вести

You are here


Контакт


  • Булевар Михајла Пупина бр. 16
    21101 Нови Сад
  • Аутономна Покрајина Војводина
    Република Србија
  • Телефон: 021/487-40-00
  • presbiro@vojvodina.gov.rs