Вести


Обележено 150 година од пресељења Матице српске у Нови Сад

Нови Сад , 12. новембар 2014.
-A A +A







Обележено 150 година од пресељења Матице српске у Нови Сад.

Нови Сад , 12. новембар 2014. .

Матица српска ове године с поносом обележава век и по од пресељења из Пеште у Нови Сад и данашњом Свечаном академијом, одржаној у великој сали Скупштине града Будимпеште обележила је свој плодотворни културни и научни рад у „Српској Атини“ током протеклих 150 година. Покрајински секретар за културу и јавно информисање Славиша Грујић говорио је овом приликом на Свечаној академији, а о Матици српској и њеном пресељењу и значају говорили су и Миклош Шолтес, државни секретар за односе са верским заједницама, народностима и невладиним организацијама Владе Републике Мађарске, Вера Пејић - Сутор, председница Самоуправе Срба у Мађарској и Борислав Рус, председник Српске самоуправе у Будимпешти. Присутне је у име града Будимпеште поздравила заменица градоначелника Будимпеште задужена за културу Александра Салаи – Бобровницки, а у име Епархије будимске обратио се отац Зоран Остојић, парох будимпештански.
Председник Матице српске проф. др Драган Станић поздрављајући бројне госте је рекао да Матица српска јесте најстарија српска културна установа основана 1826. године у Пешти, пресељена у Нови Сад 1864. године, која је чврсто повезала два града, два језика, две културе и то је тренутак утемељења српске самосвести у оснивању Матице, као модерног, духовног језгра, очуваног до дана данашњег.
У пратећем културно-уметничком програму наступао је Војвођански мешовити хор, уметници Српског позоришта у Мађарској и ђаци Српске школе „Никола Тесла“ у Будимпешти.
На крају свечаности изложбу „Век и по пресељења Матице српске из Пеште у Нови Сад“ отворио је председник Матице српске проф.др Драган Станић.
Поздрављајући присутне у име Покрајинске владе и Покрајинског секретаријата за културу и јавно информисање, секретар Грујић је истакао значај постојања Матице српске, која је оснивањем у Пешти и пресељењем у Нови Сад, још тада послала једну јединствену поруку, као заједнички симбол стварања и јединства.
„Када су седморица пештанских Срба фебруара 1826. године оснивала Матицу српску они су у том чину сабрали све оне историјске процесе који су у претходних сто година мењали културно и духовно биће Срба са простора Хабсбуршке монархије. Њихов чин имао је тако утемељење у претходном историјском развитку српског народа на подручју Панонске низије, а истовремено био је пројектован у будућност, у суштину развитка националне културе и њених институција.

Срби у Угарској, а у трећој деценији 19. века Будим и Пешта су били њихови важни центри, већ су били обликовани у форму свог новог идентитета који је представљао резултат њиховог великог историјског компромиса. Као становници великог средњеевропског царства они су ,у веку који је претходио, хармонизовали у себи, у свом духовном и културном бићу, своје традиције, духовност, веру, језик и име са свим материјалним и духовним благодетима које им је пружао удобан свет средње Европе. Панонски Срби тако су у себи рационално спајали трајну српску митску дилему између царства земаљског и царства небеског. Градећи свој идентитет на темељу традиција и нових економских, друштвених, културних и духовних струјања Хабсбуршког царства 18. и почетка 19. века панонски Срби појавили су се на хоризонту историје утемељени у своје национално биће и у историјски простор у којем су живели. Формирање Матице српске 1826. године у Пешти било је слика нове српске препознатљивости у мозаику народа, који су живели у Хабсбуршком царству.
Оснивање Матице српске 1826. године тако је изнело на видело историје самосвесно и богато српско грађанство које је идеју просвећивања сопственог народа донело из идејне ризнице 18. столећа и које је идеју културног развитка поставило као смисао и жељени циљ који омогућује свестран цивилизацијски, привредни, културни и духовни напредак народа. Појава Матице српске 1826. године историјски се подударала са историјском појавом устаничке Србије у „ српској револуцији“ у Београдском пашалуку која се драматично одигравала у прве две деценије 19. столећа на месту додира великих империја и цивилизација, европског и азијског света, Хабсбуршког и Османског царства а на рубу и унутар овог последњег. То су биле године у којима се темељила модерна српска култура, када је очуван Летопис Матице српске, када је створена основа за развитак Библиотеке као и почетни фонд за будући Музеум, односно Галерију и Музеј.
Велики, преломни и бурни догађаји историје каква је била Револуција 1848/49 која је у српском народу остала упамћена као „ Велика буна“ јасно одсликавају на историјској сцени све оне процесе и појаве који би иначе у мирном току историје још остали запретени и непрепознатљиви. Потрес „ Велике буне“ јасно је одсликао чињеницу да Будим и Пешта више нису важни српски привредни, духовни и културни центри, да се српско грђанство у њима у сваком погледу изгубило и да се центар српског биолошког, привредног, друштвеног и културног бића налази на југу Угарске са Новим Садом као његовим чвориштем.На Матичиној Скупштини већ 1853. године донесена је одлука да се Матица српска измести из Пеште, чиме су Матичини скупштинари показали да препознају историјски процес и нова стања и да су отворени потпуно према историјској реалности и препознавању историјског тренутка.Матица српска требала је да иде за својим народом и ка свом народу. Нови Сад већ у првој половини 19. века постао је простор српског окупљања и важно привредно, образовно и културно средиште српског народа. Од 1810. године имао је гимназију, од 1846. године Српску читаоницу, а од 1861. године Српско народно позориште. То је био град уткан у постојећи поредак односа , али без феудализма и аристократије, а довољно близу српског верског средишта у Сремским Карловцима. У залеђу Новог Сада налазио се простор насељен Србима у Шајкашкој и Срему.
Одобрена сеоба Матице српске из Пеште у Нови Сад, коју је потписао сам цар Франц Јозеф 1863. године, реализована је у пролеће 1864.године. Селили су се људи, књиге, све лађом на југ.Као да је сеоба Матице српске 1864. године био симболични чин који је закључио једну епоху.Као да се овом последњом сеобом стишавао и завршавао велики потрес с краја 17. и прве половине 18. века који је узбуркао српски народ у велику сеобу, ону сеобу која се памти и од које почиње ново време.Тај народ и његови људи лутао је Панонијом да би се инстиктом самоодржања сабрао на југу Угарске ослањајући се на своје сународнике у Србији. Сеоба Матице српске из Пеште у Нови Сад зато је била онај последњи ехо српских кретања и сеоба у немирном времену и на немирном простору Паноније.
Као што је пресељење Матице српске у Нови Сад 1864. године спасило трајање Матице српске тако је и Матица српска дала Новом Саду нову димензију историјског и културног постојања. Тек са доласком Матице српске у Нови Сад Нови Сад је постао „ српска Атина“ – главни културни центар српског народа. Матица српска Новом Саду је дала онај општенационални ореол који град уздиже изнад других градова у колективној свести народа.Нови Сад постао је средиште Матице српске, град у којем обитава најстарија и најважнија српска културна институција. Град из којег крећу духовна и културна струјања и испуњавају културни идентитет српског народа ма где он живео.
Обележавање 150 година пресељења Матице српске из Пеште у Нови Сад јесте прилика за успостављање релација између три године и три епохе: 1826. године када је основана Матица српска, 1864. године када је она пресељена из Пеште у Нови Сад и 2014. године и савременог тренутка, односно године у којој обележавамо 150 – годишњицу пресељења.Свака од ових година носи у себи и своје различито време, другачије историјске и друштвене околности и свака од њих подцртава историјске процесе које су трајно мењали културно, духовно и историјско биће српског народа. Ипак, као константа и као ретка континуирана појава српског културног и националног идентитета траје Матица српска. Њена улога у односу 1826. и 1864. годину и ове 2014. године се не мења. Она одговара на савремени културни и историјски тренутак српског народа са истом поруком и циљем: да обликује и гради националну културу у ширем контекству европске културе,” рекао је на крају излагања Славиша Грујић.


Извор: Покрајински секретаријат за културу и јавно информисање

Најаве

 

Тренутно нема најављених догађаја

Календар Све најаве

Најновије вести


Све вести

You are here


Контакт


  • Булевар Михајла Пупина бр. 16
    21101 Нови Сад
  • Аутономна Покрајина Војводина
    Република Србија
  • Телефон: 021/487-40-00
  • presbiro@vojvodina.gov.rs