Вести


У Платонеуму одржан научни скуп поводом 100 година од рођења академика Славка Боројевића

Нови Сад , 14. новембар 2019.
-A A +A







У Платонеуму одржан научни скуп поводом 100 година од рођења академика Славка Боројевића.

Нови Сад , 14. новембар 2019. .

Поводом 100 година од рођења академика Славка Боројевића, најпознатијег српског селекционара пшенице 20. века, данас је у Платонеуму одржан међународни научни симпозијум посвећен генетици и оплемењивању сорти житарица, који је окупио око 50 учесника из САД, Канаде, Русије, Белорусије, Украјине, Хрватске и наше земље.

Уз финансијску подршку Покрајинског секретаријата за високо образовање и научноистраживачку делатност, научни скуп су организовали Огранак САНУ, Пољопривредни факултет и Институт за ратарство и повртарство у Новом Саду, са циљем да се ода признање делу и достигнућима академика Славка Боројевића, аутора и коаутора више од 100 сорти пшенице, међу којима је најпознатија сорта „Сава“, као и утемељивачу „новосадске школе генетике“ на Пољопривредном факултету, данас познате и признате у свету.

Поздрављајући учеснике симпозијума, покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност проф. др Зоран Милошевић осврнуо се на живот и дело академика Славка Боројевића, човека чији је научни рад допринео, између осталог, томе да више не увозимо пшеницу већ је извозимо. Он је нагласио да је академик Боројевић био „духовни компас“ својим сарадницима и младим људима који су на факултету учили од њега, а чија биографија истовремено сведочи о њему и као антифашисти, бескомпромисном борцу за слободу.

„Покрајински секретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност подржао је овај скуп из више разлога. Ми данас, заправо, ﹸжањемоﹸ оно што је академик Боројевић ﹸпосејаоﹸ у генетици житарица којом се бавио. Познато је, такође, колико је успешан био и као професор, декан Пољопривредног факултета, ректор Универзитета у Новом Саду и председник тадашње ВАНУ. Оно што је посебно важно, као интелектуална громада, Славко Боројевић представља парадигму свега што нам је и данас неопходно, те и даље шаље актуелне моралне поруке академској заједници и младим људима о томе на који начин и колико треба радити да би се остварили постављени циљеви“, рекао је проф. др Милошевић.

Пре почетка стручног дела симпозијума, учеснике су поздравили академик Драган Шкорић, у име Организационог одбора, академик Теодор Атанацковић, у име Српске академије наука и уметности, проф. др Драган Гламочић, продекан Пољопривредног факултета, др Светлана Балешевић Тубић, директор Института за ратарство и повртарство, и ћерка академика Боројевића – Ксенија Боројевић.

Академик Славко Боројевић био је експерт за оплемењивање биља и дао је значајан допринос образовању научних кадрова и теорији оплемењивања ратарских врста, нарочито пшенице. За огромне заслуге у агрономској науци и струци добио је велики број награда и признања.

Рођен је 21. новембра 1919. године у Кнезовљанима, општина Костајница. Студије пољопривреде, започете у Загребу, прекинуо је због рата, у коме је учествовао од 1941. до 1945. године. Дипломирао је 1947. године. После повратка са усавршавања у САД докторирао је, да би 1957. године академску каријеру наставио на Пољопривредном факултету у Новом Саду.


Најновије вести


Све вести

You are here


Контакт


  • Булевар Михајла Пупина бр. 16
    21101 Нови Сад
  • Аутономна Покрајина Војводина
    Република Србија
  • Телефон: 021/487-40-00
  • presbiro@vojvodina.gov.rs