Весна Копитовић: Предложићемо да у Заводу за трансфузију крви Војводине буде смештена Национална банка матичних ћелија

Нови Сад , 14. март 2014.
-A A +A







Весна Копитовић: Предложићемо да у Заводу за трансфузију крви Војводине буде смештена Национална банка матичних ћелија.

Нови Сад , 14. март 2014. .

Покрајинска секретарка за здравство, социјалну политику и демографију проф. др Весна Копитовић посетила је Завод за трансфузију крви Војводине. За ову значајну установу, Влада АП Војводине у прошлој години обезбедила је 9.500.000,00 динара за савремену медицинску опрему за криоконзервацију (контролисано замрзавање) матичних ћелија.

Трансплантација матичних ћелија хематопоезе је значајан облик лечења бројних стечених и урођених обољења, а за неке и једина нада за успешан терапијски приступ. Класична трансплантација матичних ћелија се најчешће примењује у лечењу болесника са малигним болестима крви и другим туморима.

Клиника за хематологију Клиничког центра Војводине има искуство у овом виду лечења дуже од једне деценије и до прошле године је била принуђена на сарадњу са установама у Београду, што је почело да представља проблем због пооштрених услова транспорта и чувања матичних ћелија које је прописала Европскa унијa.

Матичне ћелије могу да се издвајају из периферне крви, коштане сржи или масног ткива како од пацијената тако и од сродних и несродних донора. Тренутно је у Регистру давалаца коштане сржи Србије пријављено око 1500 људи, док светски регистар има 13.000.000 потенцијалних давалаца у 50 земаља.

Целокупном успеху лечења трансплантираних пацијената доприноси и квалитетно кондиционирање и посттрансплантационо лечење пацијената које по свим препорукама Светске здравствене организације подразумева примену озрачених продуката крви.

„Покрајински секретаријат за здравство, социјалну политику је определио je 16.000.000,00 за финансирање набавке специјалног апарата за зрачење крви“ – казала је проф. др Копитовић и додала да се озрачени продукти примењују ради спречавања одбацивања трансплантата код трасплантираних пацијената, али имају и шире индикације као што то су: интраутерине трансфузије, трансфузије у неонатологији, затим код прематуруса, код пацијената са солидним туморима и другим болестима.

Данас родитељи имају право да узимају узорак крви из пупчаника - по одвајању детета од мајке, после самог порођаја. Из тог узорка изолују се матичне ћелије, које се након тога замрзавају на минус 196 Целзијусових степени. Тако сачуване, матичне ћелије могу да трају неограничено и, што је најважније, не старе.

Узимање и чување крви из пупчаника није право из обавезног здравственог осигурања, па трошкове те процедуре сносе родитељи. Транспорт, обрада, замрзавање и чување матичних ћелија првих 20 година кошта између 1.300 и 1.510 евра. Током последње деценије, у свету је формиран приличан број банака матичних ћелија, јавних и приватних. У Србији не постоји ни једна.

Покрајински секретаријат за здравство, социјалну политику и демографију и Влада Војводине ће Министарству здравља Републике Србије предложити да у Заводу за трансфузију крви Војводине буде смештена Национална банка матичних ћелија, јер ће Завод у овој години бити потпуно опремљен. То је начин да овакве процедуре буду јефтиније, да узорци буду у нашој земљи, а не у Грчкој, Мађарској или Енглеској.
„Ми смо ти који смо спремни, хоћемо и умемо да радимо за национални интерес.“ – поручила је проф. др Копитовић.


Извор: Саопштење Покрајинског секретаријата за здравство, социјалну политику и демографију

Најаве

 

Тренутно нема најављених догађаја

Календар Све најаве

Најновије вести


Све вести

You are here


Контакт


  • Булевар Михајла Пупина бр. 16
    21101 Нови Сад
  • Аутономна Покрајина Војводина
    Република Србија
  • Телефон: 021/487-40-00
  • presbiro@vojvodina.gov.rs