Покрајински секретар за урбанизам и заштиту животне средине Немања Ерцег учествовао је данас на конференцији „Управљање отпадом и циркуларна економија”, и одржао презентацију на тему „Управљање отпадом у АП Војводини: трендови и испуњавање циљева из Акционог плана 2022–2024“.
Овај скуп, који је организовало удружење „Инжењери заштите животне средине“ има за циљ стварање синергије будућих активности три сектора у развоју циркуларне економије – јавног, привредног и цивилног, и система одговорног управљања отпадом.
Ерцег је говорио о стању комуналног и индустријског отпада на територији АП Војводине – његовог сакупљања, транспорта, прераде и депоновања у светлу доношења Програма управљања отпадом од стране Републике Србије 2022–2031, из којег је проистекао и Акциони план 2022–2024.
„Најважнији циљеви из стратешких докумената за одговорно управљање отпадом које треба да постигнемо јесу сепарација отпада кроз примарну и секундрану сепарацију из домаћинстава и раздвајање отпада у индустрији, јачање капацитета покрајинских институција и локалних самоуправа у овој области, као и адекватно складиштење и третман индустријског отпада. А у свему томе значајно је да отпад искористимо за заштиту животне средине, односно да применимо циркуларну економију и на одговарајући начин искористимо неискоришћене ресурсе“, истакао је Ерцег.
Он је указао на то да је циљ да отисак који ствара отпад у животној средини буде што мањи, односно да оно што видимо као отпад заправо може бити корисна материја. То је, како секретар истиче, и циљ када је реч о развоју система управљања отпадом, подизању еколошке свести, повезивању привреде и сарадњи јединица локалне самоуправе и грађана, а улога Секретаријата као кровне институције на територији АП Војводине јесте да буде покретач и подршка локалним самоуправама.
Секретар је посебно нагласио значај контроле кретања отпада.
„Ми тренутно знамо где завршава 40 одсто индустријског отпада. Акционим планом је предвиђено да то буде преко 80 одсто, што је наш циљ. Сматрам да за опасан отпад, за који је потребно урадити најаву кретања, морамо знати стопроцентно где завршава. Наравно, контрола је битна и код неопасног отпада, с тим да он нема исти утицај на животну средину као овај први, али даје естетски негативан ефекат по животну средину“, навео је ресорни секретар.
Искоришћеност укупног отпада у Србији је изузетно мала – град Нови Сад свега четири одсто, Суботица пет одсто. Према Ерцеговим речима, свака локална самоуправа требало би да има свој простор – двориште, где ће отпад, првенствено сакупљен од грађана, предати на санитарну депонију. Тим поводом ресорни секретар је најавио потписивање уговора наредне недеље у оквиру конкурса чији је циљ инфраструктурно опремање јединица локалне самоуправе поводом изградње трансфер станица и рециклажних дворишта.
Учесници данашње конференције информисали су јавност о томе да је завршена документација за почетак изградње Регионалног система за управљања отпадом у Новом Саду, која треба да започне 2023. године.
Конференција „Управљање отпадом и циркуларна економија“ реализује се у оквиру пројекта „Зелени инкубатор“, који спроводи „Београдска отворена школа“, у сарадњи са „Младим истраживачима Србије“ и „Инжењерима заштите животне средине“, уз подршку Европске уније, као и Привредне коморе Војводине и Омладинског савеза удружења ОПЕНС.
Учесници су били и секретар Привредне коморе Војводине Зоран Трповски, чланица Градског већа за заштиту животне средине Мира Раденовић, локални омбудсман Града Новог Сада Марина Попов Иветић, Мирјана Јовановић из „Београдске отворене школе“ и председник удружења „Инжењери заштите животне средине“ Игор Јездимировић.
