У оквиру манифестације „Румско културно лето 2025“, покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Александра Ћирић Бошковић отворила је вечерас, у Завичајном музеју Рума, изложбу акварела „Свестрани уметник Николај Петрович Краснов“, посвећену обележавању 160 година од рођења овог истакнутог уметника и архитекте.

Секретар Ћирић Бошковић нагласила је да је значај ове изложбе непроцењив, јер нас подсећа на трајан допринос Николаја Краснова културном наслеђу Србије и Русије.

Обраћајући се присутнима, указала је и на дубоке вишевековне дипломатске и културне везе Србије и Русије.

Према речима Ћирић Бошковић, уметнички утицаји из Русије одиграли су важну улогу у обликовању нових токова српског црквеног сликарства током 18. и 19. века, а значајан утицај на деловање руских емигрантских уметника у Србији после Октобарске револуције, како је навела, имале су и везе српског и руског двора с краја 19. и почетка 20. века, које су оставиле дубок траг у дворској и црквеној уметности код нас.

Говорећи о Краснову, Ћирић Бошковић је подсетила на то да је, након завршених студија, своју каријеру започео као градски архитекта у Јалти на Криму, где је за руско племство изградио више од 60 објеката. Након Октобарске револуције емигрирао је на Малту, а потом стигао у Београд.

„Од 1922. до 1939. године Краснов је својим радом битно обликовао изглед Београда и других градова унутар Југославије и иностранства. Радио је на пројектовању и украшавању бројних репрезентативних објеката, међу којима се издвајају Српско војничко гробље на Зејтинлику, Спомен-костурница на Виду, зграда Владе Србије, Министарство спољних послова и Архив Србије“, истакла је секретарка.

Присутнима се у име Удружења сународника и пријатеља Русије „Русија“ и Националног савета руске националне мањине обратила Мариана Младеновић, истичући да је изложба реализована као заједнички пројекат министарстава културе Србије и Руске Федерације, те изразила задовољство што је уврштена у програм “Румског културног лета”.