Поводом обележавања 178. годишњице Мајске скупштине, у име Покрајинске владе, покрајински секретар за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу Александар Софић положио је венац код спомен-тaбле на згради Магистрата у Сремским Карловцима, где је 15. маја 1848. одржана Мајска скупштина и проглашено стварање Српске Војводине.
На спомен-табли је исписано: „Са балкона ове зграде карловачког Магистрата, сазиданог 1804–1806. године, за време Револуције 1848. године, проглашена је аутономна Српска Војводина“.
Мајска скупштина је остала упамћена и уткана у колективно сећање као један од најзначајнијих догађаја у историји српског народа, нарочито оног његовог дела који је живео у оквиру Хабзбуршке монархије.
У Сремским Карловцима у мају 1848. године окупили су се најистакнутији представници српског народа, духовници, политички прваци и народни представници, са јасном свешћу о значају слободе, националног достојанства и очувања идентитета.
Одлуке донете на Мајској скупштини биле су од суштинског значаја за стварање Српске Војводине и касније присаједињење Краљевини Србији.
У оквиру данашњег државног програма обележавања годишњице Мајске скупштине, у Сремским Карловцима, у манастиру Ваведења Пресвете Богородице, служен је помен вожду Ђорђу Стратимировићу и митрополиту Јосифу Рајачићу.
На Стратимировићев гроб венац је положио покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност проф. др Бранко Маркоски.
Вожд Ђорђе Стратимировић рођен је у Новом Саду 7. фебруара 1822. године, а умро је у Бечу 15. децембра 1908. године. Био је командант српске војске у Револуцији 1848. године. Потиче из угледне велепоседничке породице Стратимировић из Кулпина.
Јосиф Рајачић рођен је у Лучану код Бриња 20. јула 1785, а умро је у Сремским Карловцима 13. децембра 1861. године. Био је српски православни митрополит карловачки од 1842. до 1848. године, а потом архиепископ и митрополит карловачки од 1848. до 1861. године. Током 1849. године обављао је и дужност царског комесара. Заслужан је за стварање Српске Војводине и уздизање Митрополије на ниво Патријаршије.
На споменик вожду Ђорђу Стратимировићу у Цркви Светих апостола Петра и Павла у Сремским Карловцима венац је положио покрајински секретар за привреду и туризам Ненад Иванишевић.
Потпредседник Покрајинске владе др Милан Попов положио је у Панчеву венац на споменик првом војводи Српске Војводине 1848. године Стевану Шупљикцу.
У манастиру Крушедолу, где се налази гробно место војводе Шупљикца, одржан је помен, а венац је у име Покрајинске владе положила покрајинска секретарка за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Александра Ћирић Бошковић.
Војвода српски, пуковник аустријски Стеван Шупљикац, рођен је 1786. године. На Мајској скупштини проглашен је за првог војводу Српске Војводине. Преминуо је 15. децембра 1848. у Панчеву, на дан када је из Кнежевине Србије стигао Стеван Книћанин са три хиљаде добровољаца да пружи помоћ Војводству.
