Председник Владе АП Војводине др Бојан Пајтић отворио је нову линију за производњу сензора и електронских и комуникационих компоненти за примену у пољопривреди, биотехнологији и мониторингу животне средине, у оквиру „BioSense“ центра Универзитета у Новом Саду. Покретање једне од најсавременијих линија за производњу сензора у овом делу Европе, финансирала је Европска комисија преко програма „InnoSense“, у који је уложено три милиона евра. Пуштању у рад нове линије за производњу сензора присуствовао је и потпредседник Владе АП Војводине и покрајински секретар за науку и технолошки развој проф. др Драгосвав Петровић.
„BioSense“ центар је међународно признат мултидисциплинарни научно–истраживачки центар и регионални провајдер напредних информационо-комуникационих технологија за примене у прецизној пољопривреди, шумарству и заштити животне средине.
Покретaњем нове линије за производњу сензора ојачана је лабораторија за микро и нано-електронику, по узору на водеће светске центре у овој области. Тиме је „BioSense“ центар добио научну инфраструктуру јединствену у ширем региону, почевши од „чисте собе“ у којој се експерименти обављају под посебним условима, преко најсавременије опреме за депозицију танких и дебелих слојева, па све до мерних инструмената најновије генерације.
Истраживачи „BioSense“ центра сада могу да у нашој земљи раде научна истраживања на светском нивоу и да својим радом допринесу развоју и одрживости еко-иновација у пољопривреди и заштити животне средине – областима од великог значаја за друштво. Нова научно-истраживачка опрема омогућава истраживачима „BioSense“ центра да комбинују најсавременије микро и нано-електронске технологије и да остваре значајне научне продоре у области сензора за примене у пољопривреди и заштити животне средине.
Председник Владе АП Војводине др Бојан Пајтић истакао је да ће, захваљујући сензору који ће се производити у „BioSense“ центру, пољопривреда у нашој земљи бити унапређена, јер ће моћи, на пример, да се дефинише колика количина минералих ђубрива треба да се користи на појединим површинама, колика је влажност земљишта и на који начин треба да се регулише, те које је културе на ком земљишту најбоље гајити.
„Овако висока технологија јединствена је у Србији, али и у земљама у региону“, навео је председник Пајтић, додавши да ће нова технологија омогућити да пољопривреда у нашој земљи буде ефикаснија и продуктивнија, те да се повећа зарада по хектару.
Весна Црнојевић-Бенгин, коoрдинатор „InnoSense“ пројекта, навела је да је Европска комисија препознала „BioSense“ центар као „научни светионик у региону“, због чега је и подржала његов даљи развој кроз ФП7 пројекат „InnoSense“.
Према речима Весне Црнојевић-Бенгин, „InnoSense“ је највећи пројекат из Оквирног програма 7 до сада финансиран у Србији. Кроз овај пројекат, Европска комисија уложила је близу 3 милиона евра у ојачавање лабораторија и људског потенцијала “BioSense” центра“.
„Кроз пројекат ФП7 „InnoSensе“, истраживачки тим “BioSense” центра ојачан је и са осам експерата из иностранства, који су донели нова знања и специфичну експертизу. Поред њих, ту је и преко педесет младих истраживача који својим ентузијазмом и фокусираним научним радом свакодневно доприносе развоју Центра“, навела је Весна Црнојевић-Бенгин.
Као резултат овакве мултидисиплинарне оријентације, научног рада и сарадње са иновативним предузећима и Владом АП Војводине, у „BioSense“ центру је основана и прва европска жива лабораторија у области прецизне пољопривреде.
У оквиру ФП7 пројекта „InnoSense“, у Центру је оформљена и групу за развој иновација и пословања, са циљем да омогући ефективно повезивање резултата истраживања са тржиштем.
