Поштовани председниче Скупштине господине Јухас,
Даме и господо покрајински посланици,
На почетку свог излагања, желим да захвалим Посланичкој групи Српске напредне странке и свим коалиционим партнерима који су подржали предлог за формирање нове Покрајинске владе и наставак реализације циљева политике председника Србије Александра Вучића и Српске напредне странке. Такође бих захвалила свим грађанкама и грађанима Војводине који су и овог пута јасно препознали вредност те политике и на изборима јој, веома убедљиво, поново дали поверење.
Истовремено, захваљујем и досадашњем председнику Покрајинске владе господину Игору Мировићу и свим досадашњим члановима Владе, на посвећеном раду и видљивим резултатима и помацима у свим областима друштвеног живота.
Посебно ми је задовољство што се ове изузетно одговорне функције прихватам као прва жена у историји извршне власти Аутономне Покрајине Војводине. Ово, пре свега, сматрам признањем резултата посвећеног рада и сведочанством да лично залагање представља главно мерило вредности човека, независно од родне, националне, верске или било које друге припадности. На симболичком плану, и ово је потврда привржености општедруштвеним реформама и доследном поштовању принципа једнакости свих грађана.
Одмах желим да нагласим да ће главно обележје правца нове Покрајинске владе на чијем сам челу бити равнотежа две ствари – континуитета досадашњих развојних пројеката и нових капиталних улагања која нас очекују у четворогодишњем периоду пред нама, укључујући јачање фокуса на областима као што су саобраћајна и комунална инфраструктура, заштита животне средине, образовање, култура, социјална заштита и унапређење положаја осетљивих група. Тиме ће Аутономна Покрајина Војводина наставити да буде мотор свеукупног развоја, у садејству са Владом Републике Србије и свим другим нивоима власти у нашој земљи. Кроз све ове пројекте, активности и циљеве, првенствено ћемо наставити да чувамо оно што је свакако препознатљиво као највеће благо наше покрајине, а то је богатство разноликости у етничком, културном и сваком другом погледу.
Желим да нагласим да ће Покрајинска влада наставити да у пуној мери даје допринос афирмисању неоспоривог става да је Србија једна и јединствена. У том светлу, наставићемо да чинимо све да АП Војводина и даље буде њен део на који ће читава држава бити поносна, и то у свим сегментима живота: економији, образовању, култури, спорту и бројним другим. Наша покрајина мора ићи у корак са свим глобалним развојним трендовима времена у коме живимо, и мора истовремено поштовати, чувати и неговати традиционалне вредности, захваљујући којима опстајемо и чувамо своје достојанство вековима.
На овај начин ћемо, поред марљивости и упорности у остварењу започетих пројеката, отворити потпуно нове перспективе и ангажовати нове снаге, посебно младе. Вреди подсетити да је на овом пољу већ остварен запажен успех, тако што је стопа незапослености у великој мери смањена, управо захваљујући запошљавању жена и младих. Све ово ће, с једне стране, донети даље повећање запослености и подизање укупног животног стандарда, док је, с друге стране, веома важно то што ће млади кроз креативност и иновацију дати немерљив допринос укупном развоју. Та нова енергија је неопходна, како бисмо остварили визију најбоље могуће Војводине.
Наравно, остварење свих зацртаних циљева захтева инклузивну дискусију о конкретним пројектима у свакој посебној области.
Даме и господо,
Велика је привилегија, али и обавеза, наставити рад на већ започетим пројектима које је усвојила претходна Влада и за које верујем да ћемо их са успехом реализовати. То ће бити чврст ослонац за планове и активности које ћемо предузимати у будућности.
А да бисмо остварили све циљеве и грађанима Војводине обезбедили још виши животни стандард, нова радна места, сигурну садашњицу и бољу будућност, неопходно је – и на томе ћемо инсистирати – да нам економски развој буде на првом месту приоритета. У том смислу, у потпуности ћемо бити ослоњени на План развоја Аутономне Покрајине Војводине од 2023. до 2030. године, као стожерни документ који дефинише кључне тачке даљег развоја наше покрајине. Овде желим да направим малу дигресију и подсетим на то да је упркос великим глобалним потресима у претходне четири године – поменућу само пандемију вируса ковид 19 и ратове који прете да пређу границу локалних сукоба – политика Српске напредне странке и наших коалиционих партнера и на простору Аутономне Покрајине Војводине донела несумњиви бољитак за њене становнике. Успели смо да зауставимо вишегодишње друштвено опадање Војводине и покренемо и интензивирамо привредни развој, као и развој свих других области друштвеног живота. То јасно и недвосмислено потврђују сви економски показатељи, као што су раст вредности бруто домаћег производа, индустријске и пољопривредне производње, јачање извоза, сектора информационо-комуникационих технологија, велики раст запослености и пад незапослености.
Поменути План развоја заснива се на четири главна развојна правца: висок животни стандард; енергетски одржива, дигитално и просторно повезана Војводина; зелена Војводина отпорна на климатске промене; интеркултурална Војводина по мери свих њених грађана. Наравно, у остваривању циљева на ова четири правца увек ћемо пажљиво ослушкивати потребе грађана Војводине, баш као што смо то чинили и раније. Тако ће и сви грађани наше покрајине у предстојећем периоду осетити мерљиво и конкретно унапређење животног стандарда кроз даљи раст запослености, развој инфраструктуре, бољу саобраћајну повезаност и лакшу мобилност. Унапредићемо социјалну политику и додатно развити области од суштинског значаја за појединца и друштво у целини – образовање, науку, здравство, културу и заштиту животне средине. На овај начин, Војводина ће наставити да буде покретач развоја читаве Републике Србије.
То ћемо остварити и даљим побољшањем услова пословања, привлачењем инвестиција и растом извозне конкурентности, као и наставком дигиталног реструктурирања привреде. Kључни развојни покретачи АП Војводине до 2030. године јесу структурне реформе у привреди, унапређивање образовног система и подстицање развоја иновација и предузетништва, док ће окосницу привредног развоја АП Војводине у наредном периоду представљати раст предузетничког сектора, који ће носити укупни привредни раст. Инсистираћемо на стварању подстицајног предузетничког амбијента, бржем развоју иновација и стартап екосистема, стабилним изворима финансирања, јачању сарадње са образовним и научним институцијама и што динамичнијем развоју социјалног предузетништва.
Посвећено ћемо наставити реализацију најважнијих започетих инфраструктурних пројеката, као што су изградња фабрике воде у Темерину и пречистача отпадних вода у Врднику, реконструкција комплекса института у Сремској Каменици – Каменица 2, изградња спортске хале у Новом Кнежевцу, изградња „Музеја 20. века“ у Новом Саду, изградња затвореног базена у Бачкој Тополи, реконструкција и доградња Главне улице у Новом Саду, да поменем само неке од бројних пројеката који ће у знатној мери грађанима Војводине донети бољи квалитет живота.
Војводину је одувек красио епитет „житнице Европе“, што ће нам бити само још један подсетник на значај улагања у производњу хране и подстицања аграрне конкурентности уз одрживо коришћење природних ресурса. Спровођење мера подршке пољопривредне политике и политике руралног развоја у Аутономној Покрајини Војводини посебно је важно, јер су инвестиције у руралну економију и руралне заједнице од виталног значаја за повећање квалитета живота у тим подручјима, у којима је пољопривреда преовлађујућа делатност. Програм подршке пољопривредне политике и политике руралног развоја у АП Војводини базираћемо на стабилности дохотка пољопривредних газдинстава, повећању производње, побољшању продуктивности и квалитета производа, смањењу трошкова производње, унапређењу техничко-технолошке опремљености, одрживом управљању ресурсима и заштити животне средине, расту конкурентности уз прилагођавање захтевима домаћег и иностраног тржишта, даљем усклађивању са правилима Европске уније, њеним стандардима, политикама и праксама. Кроз Програм заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта у АП Војводини наставићемо са уклањањем дивљих депонија са пољопривредног земљишта, уређењем атарских путева и отресишта, уређењем каналске мреже у функцији одводњавања пољопривредног земљишта, контролом плодности обрадивог пољопривредног земљишта, систематским праћењем болести и штеточина, превенцијом контаминације пољопривредног земљишта и воде у мелиоративним каналима, побољшањем и очувањем плодности пољопривредног земљишта применом органског ђубрива на обрадивом пољопривредном земљишту, унапређењем сточарства кроз одгајивачки програм за уматичена грла, подизањем нивоа ефикасности противградне заштите, опремањем надлежних служби механизацијом и опремом за гашење пољских пожара на пољопривредном земљишту, комасацијом, наводњавањем, суфинансирањем подизања пластеника и набавке противградне мреже, интензивирањем коришћења пољопривредног земљишта којим располажу научноистраживачке установе и средње пољопривредне школе и набавком опреме за њих, привођењем култури необрадивог пољопривредног земљишта за пољопривредну производњу, реконструкцијом постојећих и подизањем нових рибњака.
Наша покрајина препознатљива је и као атрактивна туристичка дестинација. Зато ћемо још интензивније подстицати улагања у туристичку инфраструктуру, посебно у зелену туристичку инфраструктуру, развој одрживе и инклузивне туристичке понуде и развој паметног туризма, уз реализацију концепта „паметних градова”. Креирање квалитетног и одрживог туристичког производа биће један од приоритета Покрајинске владе у наредном периоду, јер туризам, уз културу, видимо као значајну развојну шансу јачања укупне привреде. Туризам, као ниједна друга привредна грана, бележи раст у приходима које остварује и то не само у АП Војводини већ и на територији целе Републике Србије.
Надаље, веома важна одлика унапређивања образовног система биће још конкретније успостављање доступног и функционалног образовања и целоживотног учења усклађеног са потребама тржишта рада. Радићемо и на повећању обима дуалног образовања у укупном стручном образовању и континуираном подизању квалитета и ефикасности свих нивоа образовања, са акцентом на високом образовању.
Унапређење на плану заштите животне средине посматрамо као изузетну прилику да, уз примену високих еколошких стандарда и побољшање квалитета живота, истовремено дамо још један снажан подстицај инвестицијама и иновацијама. Значајну улогу на том плану има и Зелена агенда Европске уније за Западни Балкан. Она обухвата пет области од важности за АП Војводину: декарбонизацију – акцију за климу, чисту енергију и одрживи транспорт; циркуларну економију; спречавање загађења; одрживу производњу хране и одржива сеоска подручја; биодиверзитет – заштиту и обнову природе и екосистема. Свакој од ових области посветићемо велику пажњу, имајући у виду темељни значај заштите животне средине за укупни квалитет живота.
Као неко ко долази с места министра културе у Републичкој влади, али и као особа којој је култура читав живот сфера интересовања, чврсто ћу се залагати за даље унапређење рада покрајинских установа културе, решавање социјално-економског положаја људи у култури заједно са Владом Републике Србије, што је већ покренуто образовањем радне групе од представника ресорних министарстава и репрезентативних синдиката, као и генерално за даљи развој савременог стваралаштва и посебно очување богатог културног наслеђа у нашој покрајини. Простори Војводине такође су део великог националног пројекта „Скок у будућност“, кроз низ инвестиција. Када говоримо о конкретним стварима, подсетићу на то да су Сремски Карловци једини град у Србији за који је 2021. године, три деценије након усвајања првог, донет нови Закон о обнови културно-историјског наслеђа и подстицања развоја, са циљем заштите и развоја ове изузетне културно-историјске целине, као и подстицања одрживог економског, друштвеног, културног и туристичког развоја. И поред тога, Сремски Карловци немају зграду која би омогућила свим установама културе боље услове рада. Изградња новог мултифункционалног културног центра, за који је одређена локација, биће један од приоритета ове владе када су улагања у културну инфраструктуру у питању. Имајући у виду да је Зрењанин понео престижну титулу „Престоница културе Србије” у 2025. години, са уметничким концептом „Меандри града – токови културе”, Покрајинска влада подржаће реализацију овог изузетно важног пројекта. У том оквиру Зрењанин је планирао десет изузетно важних инфраструктурних пројеката у култури, међу којима бих издвојила пренамену Српске задружне банке у Кућу стваралаштва са Галеријом савремене уметности, обнову Народног позоришта и амфитеатра на отвореном, отварање Студија за креативне индустрије „Локус”, као и обнову мањих тргова у јавном простору, такозваних урбаних џепова.
Исто тако, Покрајинска влада ће у оквиру своје надлежности подржати градску управу Суботице, члана европске „Мреже градова сецесије”, да у ширем градском језгру сачува изузетно вредно наслеђе сецесије, јединствено у Србији. Овде желим да поменем Вршац, који, иако један од најстаријих градова у Војводини, са изузетно богатим сакралним и профаним културно-историјским наслеђем и природним вредностима, до данас није добио свеобухватну студију заштите. План Покрајинске владе у наредном четворогодишњем периоду јесте да, преко надлежних установа заштите културе и природе, финансира израду студије заштите и презентације културне и природне баштине Вршца, која би као резултат имала већу видљивост и бољу туристичку понуду тог града. Затим, подржаћемо даља истраживања, обнову и адекватну презентацију комплекса са средњовековном романичком црквом Арача, у атару села Ново Милошево, споменика културе од изузетног значаја. То ће бити један од приоритета рада нове Покрајинске владе у области културе, уједно и тема сарадње стручњака из Републике Србије и Републике Мађарске у области заштите непокретног културног наслеђа. У сарадњи са Владом Републике Србије дефинисаћемо модел управљања и стабилног финансирања простора у обухвату Културног предела Бача, кандидата за Унескову листу светске културне и природне баштине, у циљу његове боље видљивости на националном и међународном плану. Обнову два изузетно вредна комплекса – Меморијалног комплекса Михајла Пупина у Идвору и Српске православне цркве Ваведења Богородице у Орловату, планирамо кроз четворогодишњи свеобухватни програм ревитализације. У оквиру Меморијалног центра у Идвору финансираћемо завршетак радова на обнови старе школе, израду нове сталне музејске поставке и санацију зграде Дома културе. Поводом стогодишњице изградње српске православне цркве у Орловату, финансираћемо обнову храма изграђеног по пројекту Драгише Брашована, великог српског архитекте модерног правца који је пројектовао и зграду у којој се налазимо, зграду Дунавске бановине, у којој су данас Влада и Скупштина Војводине, као и обнову иконостаса са иконама, рад Уроша Предића, једног од највећих српских сликара реализма, рођеног у Орловату. Желим да нагласим да ћемо посебним програмом, који ће урадити надлежни заводи за заштиту споменика културе и водопривредне организације, утврдити стање и дефинисати дугорочни пројекат ревитализације црпних станица, устава и преводница на каналима и рекама Војводине, како би ови вредни споменици техничке културе били укључени у културно-туристичку понуду Србије и Војводине.
Као и до сада, наставићемо да у континуитету, са увећаним средствима, преко установа културе чији је оснивач Покрајинска влада, учествујемо у очувању српске културне баштине ван територије матичне државе. Један од акцената четворогодишњег плана рада Покрајинске владе у области културе и туризма јесте завршетак студије и почетак реализације обнове и привођења новој намени бројних двораца и летњиковаца у Војводини који имају изванредан туристички потенцијал. Један од важних механизама у будућем раду биће и увођење нових конкурса у области културе. Тиме ћемо подстаћи локалне самоуправе да заједничким средствима са покрајинског и републичког нивоа убрзају обнову домова културе као центара културних дешавања у мањим срединама.
На међурегионалном плану, додатно ћемо унапредити и продубити сарадњу са свим покрајинама и регијама са којима Војводина традиционално негује садржајне односе. Истовремено, уложићемо напор за успостављање нових партнерстава на међурегионалном плану у оквиру укупне спољне политике Републике Србије. Међурегионална сарадња мора дати специфичан и садржајан допринос и на билатералном и на мултилатералном плану, у организацијама као што су Савет подунавских градова и регија, Скупштина европских регија и Конгрес локалних и регионалних власти (Савета Европе).
АП Војводина је препознатљива у читавој Европи, као и глобално, због амбијента који нуди бројне погодности за успешне културне активности и који ћемо и даље пажљиво неговати. Као што је већ поменуто, културна и природна разноликост АП Војводине ће, као и до сада, и у будућности доприносити њеном престижу на међународном плану. У том светлу, Канцеларија АП Војводине у Бриселу наставиће да представља АП Војводину као успешан мултикултурални европски регион у Републици Србији, где су на снази високи стандарди у погледу заштите права националних мањина ‒ националних заједница.
У глобалном контексту, постоји препознатљива веза просперитета и укључења регија, градова и општина у креирање политика на одговарајућем нивоу. У том смислу, наставићемо да, у складу са законом, Статутом и у оквиру спољне политике Републике Србије, унапређујемо међурегионалну сарадњу и одржавање односа АП Војводине са територијалним заједницама других држава, као и у склопу чланства у међународним удружењима региона. Истовремено, оно што је дипломатија на свим нивоима и у свим приликама уверљиво показала, јесте да су лични контакти незаменљиви у изградњи поверења и сарадње засноване на блискости и узајамном познавању. Зато ћемо наставити са интензивном разменом посета са партнерима на нивоу регија и покрајина. У том оквиру, даћемо вредан допринос и актуелним међународним партнерствима и традиционалним пријатељствима, са Аустријом, Грчком, Египтом, Италијом, Мађарском, Норвешком, Пољском, Руском Федерацијом, Украјином, Француском, Хрватском, Шпанијом и многим другим.
Истовремено, полазећи од значаја нормативног оквира, радићемо на спровођењу склопљених споразума и проналажењу интереса за склапање нових.
У домену европских интеграција, посебну пажњу поклонићемо активностима у склопу програмирања инструмената Европске уније и стварању добрих услова за остварење пројеката који се финансирају из одговарајућих фондова. Наставићемо и да учествујемо у припреми и спровођењу макрорегионалних стратегија, као што је, рецимо, Дунавска стратегија и да промовишемо и јачамо привредне, образовне и туристичке капацитете АП Војводине, као и развојне могућности кроз манифестације као што су већ реализована Европска престоница културе и Европска недеља регија и градова.
Као посебно важно издвојила бих наставак мера социјалне подршке и доследно остваривање људских и мањинских права. У том смислу, наставићемо да пружамо подршку породицама за подстицање рађања, за куповину некретнина у циљу унапређења родне равноправности и положаја жена, затим подршку ученицима и студентима за регресирање превоза, подршку јавном информисању националних заједница као и раду завода за културу националних мањина и националним саветима националних мањина, те подршку избеглим и расељеним лицима и сарадњу у региону.
Даме и господо,
У свим предстојећим пројектима, текућим, капиталним и развојним, у свим областима своје надлежности, Покрајинска влада биће руковођена интересима свих грађана Аутономне Покрајине Војводине, њиховом добробити и просперитетом. Тако ћемо, заједништвом и покретањем свих потенцијала и ресурса, дати пун замајац остварењу зацртаних циљева и превазилажењу свих изазова који стоје пред Аутономном Покрајином Војводином и Републиком Србијом.
Овим излагањем оцртан је начелни оквир рада будуће Покрајинске владе коју имам част да вам данас представим. У данима пред нама тај оквир ћемо заједно испуњавати конкретним пројектима, мерама и свим другим активностима у најбољем могућем интересу свих грађанки и грађана Војводине.
Још једном вам захваљујем на пажњи и поверењу.
