Нови Сад, 11. новембар – Покрајински секретаријат за социјалну политику и демографију, у сарадњи са Матицом српском и Универзитетом у Новом Саду, организовао је ИВ међународни, мултидисциплинарни симпозијум "Академик Берислав Бета Берић" под називом Одрживи регионално-демографски развој. На скуп је приспело 46 радова из области популационе политике, на различите теме, као што су миграција као одговор на недовољан фертилитет, старење и старост, прилагођавање демографским променама и регионалне карактеристике демографског развоја.Поздрављајући данашњи скуп, покрајински секретар за социјалну политику и демографију Новка Мојић истакла је да Секретаријат сваког 11. новембра, на дан рођења академика Берића, организује округли сто са темема о депопулацији, а сваке четврте године одржава се симпозијум са којег се штампају радови свих аутора и достављају локалним самоуправама како би се упознали са искуствима које има Војводина, као и земље у окружењу. Новка Мојић је подсетила да су Секретаријат и Влада Војводине донели програм демографског развоја Покрајине са мерама за његову реализацију. Како је објаснила, тренутно се реализују четири материјална и једна нематеријална помоћ. За реализацију ових популационих мера у буџету АПВ издваја се око 700 милиона динара, што је према њеним речима, изузетно лепа свота, у условима економске кризе у којој се налазимо. Мојић је подсетила и на мере које се спроводе. Прва је она којом се родитељима првог детета додељује 30.000 динара, уз књигу "Успомене прве бебе". За реализацију ове мере Влада АПВ издваја 300 милиона динара на годишњем нивоу. Следећа мера је регресирање трошкова боравка за треће и четврто дете у предшколским установама, за шта се издваја преко 200 милона динара годишње. Значајну једнократну новчану помоћ од 400 хиљада динара добијају родитељи близанаца, чији се тренд рађања повећава у Војводини због програма вештачке оплодње. Навела је и мера заштите репродуктивног здравља младих и помоћ локалним комисијама за популацију, које се, такође успешно реализују.Потпредседник Скупштине АПВ Бранислав Митровић изнео је неколико поражавајућих података о сталном смањењу броја становника и повећању броја старих у Војводини. Тако је од 2008. године у Војводини нестало 11000 становника, један град величине Црвенке. Забрињавајући је и податак, како је истакао Митровић, да ће за пет до шест година, на овим просторима живети &фрац14; становника старијих од 65. година.Председник Матице српске, академик Чедомир Попов нагласио је да су демографија и популациона политика у жижи интересовања ове институције, што за Матицу значи бригу да у свом раду повезује традицију и иновацију. Међу најприоритетнијим питањима, према његовим речима, свакако су и питања популације, кретања становништва, негативног прираштаја који прети опстанку, ако не нас, онда наших потомака. Академик Попов се заложио за афирмацију материнства и бриге за жену, мајку, која је темељ сваке популационе политике. – Други стуб здравог друштва и људског трајања је брига о породици, што подразумева мноштво аспеката у културном, духовном, образовном погледу. Неговање култа породице и очувања њеног значаја као средишта успешног развоја и опстанка нашег друштва, захтева једну уравнотежену политику и однос између ентузијазма младих и искуства зрелости људи у поодмаклим годинама. Дакле, младалачког, стваралачког жара и мудрости људи трећег доба, казао је академик Попов.
Ректор Новосадског универзитета проф. др Мирослав Весковић говорио је о проблематици демографског развоја која није карактеристична само за Војвоидну, Србију и регион, већ и за читав европски простор, што се огледа и у области високог образовања. Наиме, постоји пројекција како ће се кретати високо образовање на европском простору 2020-2050. године. Како је Весковић објаснио, очекује се да ће 2050. године свега неколико земаља у Европи бити у стању да своје потенцијале у области високог образовања попуњава домаћим становништвом, што ће бити још једна могућност одлива људи са нашег простора.Члан Матице српске и професор на Медицинском факултету у Новом Саду проф. др Драгиша Поповић надахнуто је говорио о академику Берићу, за којег је рекао да се његово одрастање, школовање, рад и стручно-научно усавршавање одвијало у различитим срединама, са различитим језицима и културама, што је допринело његовој значајној особини, привржености човеку и његовом бићу, без обзира на расну, верску, националну, полну и другу припадност, због чега је био посебно уважаван, поштован и дочекиван у многим земљама и континентима. – Берић је поред доприноса у области гинекологије и акушерства, дао посебан допринос схватању и разумевању биолошко-социјалног статуса жене и детета и потребе за њиховом медицинско-социјалном заштитиом, као друштвеном обавезом везаном за хуману репродукцију и формирање породице, казао је Поповић