Свечаном академијом у Српском народном позоришту обележена су два века најстарије српске књижевне, културне и научне институције – Матице српске.

Основана је 1826. године у Пешти, у време ослобађања Србије од вишевековне турске власти и јачања свести о потреби да се српски народ у пуној мери укључи у савремене европске токове, уз очување националног и културног идентитета. Из пештанског Текелијанума у новосадски Платонеум пресељена је 1864. године.

Оснивачи Матице српске били су Јован Хаџић, Ђорђе Станковић, Јосиф Миловук, Јован Деметровић, Гаврило Бозитовац, Андрија Розмировић и Петар Рајић, док су добротвори и чланови Матице били кнез Милош Обреновић и његов брат Јеврем, племић Сава Поповић Текелија, барон Јован Николић од Рудне, Петар II Петровић Његош, припадници краљевске породице Карађорђевић, писци, народни трибуни, светски познати научници, попут Михајла Пупина, али и мање знани грађани који су својим прилозима подржавали просветитељску мисију Матице српске.

Академији су присуствовали председница Покрајинске владе Маја Гојковић, изасланик председника Републике Србије Милош Вучевић, министри у Влади Републике Србије и чланови Покрајинске владе, патријарх српски Порфирије и други.

На свечаности се обратио председник Матице српске проф. др Драган Станић, који је истакао да Матица данас има око 2.000 сарадника, укључених у више десетина научних и развојних пројеката, а раде, између осталог, и на припреми десет Матичиних научних часописа и публикација од капиталног значаја за српску културу и науку, као што су Српска енциклопедија, Српски биографски речник, Речник српског језика, Правопис и многе друге. Посебан понос је и Летопис, који је основан две године пре Матице и најстарији је књижевни часопис у Европи.

Библиотека Матице српске има више од 3,5 милиона публикација, а Галерија богату збирку у којој је представљено српско сликарство од XVIII до XX века.