НовиСад, 21. април – Желимо да наше воде буду развојнипотенцијал, а не извор опасности. Зато смо решили да на партнерски начин унаредне две и по године решимо проблем једне од "најцрњих еколошких тачака"- проблем загађености Великог бачког канала, рекао је председник Извршног већаВојводине мр Бојан Пајтић на скупу у Извршном већу Војводине на коме јепредстављен пројекат "Коначно решавање проблема загађења и чишћењаВеликог бачког канала".- Ради се о историјском пројекту, јер супрве вести о загађености канала код Врбаса стигле још 1936. године. Циљ је дасе канал поново користи за наводњавање и пловидбу и на корист 135 хиљадастановника колико живи у регији Врбаса и Куле, које сада угрожава проблемзагађености. Стога се Извршно веће, односно Фонд за капитална улагањапридружио реализацији овог пројекта и за изградњу фабрике за пречишћавањеотпадних вода издвојио 433 милиона динара, рекао је мр Пајтић.Размере проблема Великогбачког канала, које су, према неким мишљењима, овај простор ставиле на првоместо у Европи по загађености, превазишле су капацитете и средства локалнихсамоуправа и покрајинских органа. Министарство заштите животне је чишћењеВеликог канала ставило у један од три своја приоритетна задатка – рекао јеминистар заштите животне средине др Саша Драгин је истакао да су се око његаокупили сви заинтересовани, од локала, преко Покрајине, до Министарства,невладин сектор, струка, водопривредни субјекти, грађани и укупна јавност. Његовомрешавању се придружила и Краљевина Холандија, која је за ту намену донирала2,1 милион долара.  Тим поводом, министардр Саша Драгин и представник УНДП Радомир Бурић потписали су данас Меморандум оразумевању. 
 Укупна вредност пројектаизноси 45 милиона евра, а радова у 2008. години 6,9 милиона евра. Министарствозаштите животне средине је својим ангажовањем обезбедило средства за свеактивности у овој години: из својих средстава, из донације Холандије, Фонда закапитална улагања Војводине, Фонда за заштиту животне средине  и ЈП "Воде Војводине". Поред тога,обезбеђена су средства од 7 милиона евра за радове у 2009. години. План је даканал буде поново чист 2010. године. 
 Због своје комплексности,читав пројекат је подељен у три дела: изградња магистралног колектора који ћеспојити општине Врбас и Кула, чиме ће се обезбедити прикупљање свихкомуналних и индустријских отпадних вода, затим изградња централногпостројења за пречишћавање отпадних вода у Врбасу и на крају чишћење иремедијација Великог бачког канала, што свакако спада у најкомплексинији инајсложенији део пројекта. До сада је расписан тендер за изградњу још  два километра магистралног колектора, завршенпројектни задатак за завршетак магистралнох колектора до Куле (4 километра) изавршен пројектни задатак и уговорена израда идејног пројекта за централнопостројење за пречишћавање отпадних вода за општине Врбас и Кула. У овојгодини биће израђено још 6 километара магистралног колектора, завршен идејнипројекат за централно постројење за пречишћавање отпадних вода и пројектнизадатак за чишћење и ремедијацију овог канала.Велики бачки каналпредставља главну артерију читавих хидросистема у Бачкој. Спаја Дунав кодБездана са Тисом код Бечеја. Прокопавање канала трајало је од 1794. до 1801.године. Прва пловидба њиме изведенаје у мају 1802. године. Дугачак је 118 километара. На дну је корито широко 17,а на површини од 23 до 25 метара. Дубина у просеку износи око 3 метра.  Висинска разлика између Дунава и Тисе  износи 10 метара, а регулисана је помоћупреводница и устава. На обалама Великог бачког канала лоциран је привреднибасен са насељима Црвенка, Кула и Врбас. Интензивни развој привреде у другој половини XX века условио је порастпродукције индустријских и комуналних отпадних вода. Због неадекватног третманаотпадних вода, деоница Канала код Врбаса деградирана је до те мере дапредставља најзагађенији водоток у Европи. Више од 400 хиљада кубних метарамуља у Каналу оптерећено је тешким металима, као што су хром, никл, арсен,олово и кадмијум, затим дериватима нафте и патогеним бактеријама. Таквооптерећење животне средине представља озбиљан здравствени и еколошки ризикза локално становништво, али има и далекосежне негативне друштвене и економскепоследице на будући развој региона.