Нови Сад, 11. септембар 2012. године – Покрајински секретар за здравство, социјалну политику и демографију проф. др Весна Копитовић, редовни професор на ФТН Универзитета у Новом Саду, Департман за биологију и екологију, др Радмила Ковачевић и редовни професор Медицинског факултета Универзитета у Крагујевцу, професор др Миодраг Стојковић, говорили су на данашњој конференцији за новинаре о отварању новог акредитованог смера академских студија мастер – репродуктивни биолог-ембриолог, између два новосадска факултета, ПМФ- Департман за биологију и екологију и Медицинског факултета. Представљена је и иницијатива Владе Војводине и ресорног секретаријата за наставно научну сарадњу Новосадског и Крагујевачког универзитета, а било је речи о асистираној репродикцији (лечењу стерилитета) у Србији.
Покрајински секретар за здравство, социјалну политику и демографију проф. др Весна Копиловић изразила је задовољство што ће први пут у нашој земљи бити отворен овакав вид едукације студента који су завршили биологију, медицину, стоматологију и ветерину. Како је навела ово је први пут у Србији да се оформи институција научно наставног карактера која омогућава обуку ембриолога, који су неопходни великом броју тимова за вантелесну оплодњу.
Ради се о изузетно траженим и цењеним стручњацима у свету, чије обучавање пуно кошта, нагласила је проф. др Копитовић. Говорећи о иницијативи Владе Војводине и ресорног секретаријата о оснивању центра за репродуктивну и регенеративну медицину, првог такве врсте у нас, навела је и упозоравајуће податке да је у Војводини негатиивни природни прираштај, минус 4,7 посто, а у Србији минус 3,3 посто. Такође је навела да је удео старог становништва, преко 65 година 17 посто, а да је тај просек у свету свега 7,4 посто. Проблем је и брачни стерилитет који износи 16-18 процената
О новом мастер програму говорила је проф. др Радмила Ковачевић. Објаснила је да је назив програма Мастер академске студије репродуктивна биологија, а профил, који ће студенти добити када заврше овај тросеместрални програм је М- репродуктивни биолог-ембриолог. Како је проф. др Ковачевић навела студенти ће имати могућност да раде не само на хуманом материјалу као до сада, него ће моћи да раде и на експерименталним моделима и симулацијама путем компјутерских програма и апарата. Студије су акредитоване у јулу ове године, за највише 15 самофинансирајућих студената, док се наредне године планирају и студије за одређени број студента на буџету.
Професор хуманитарне генетике, др Миодраг Стојковић, чији ће изборни предмет на овом програму бити матичне ћелије, нагласио је да је посао ембрилога одговоран и да младим талентованим људима треба пружити шансу да остану у својој земљи, јер је добро имати домаће стручњаке. Важно је по његовим речима што ће се овде школовати стручњаци за целу земљу. Професор Стојковић је навео да је велики проблем ниског наталитета у Војводини и јужној Србији. Он је нагласио и да је веома лоше што у Србији не постоји банка матичних ћелија, а по броју становника требала би да их има најмање четири. Навео је и податак да се из земље одлије четири милиона евра годишње за њихово чување у иностранству. – Далекосежна и хумана ствар која треба да има више аспеката и коју може да испуни отварање центра је, осим едукације младих људи и помоћи пацијентима који се боре против стерилитета, истовремено и отварање банака матичних ћелија које помажу у лечењу и других болести.