Нови Сад, 3. август 2012. године – Музеј града Новог Сада и Историјски архив града организовали су данас свечаност поводом обележавања 296-годишњице битке код Петроварадина, која се одиграла 5. августа 1716. Битка код Петроварадина, у којој је учествовало између 200 и 300 хиљада војника, представља највећу битку која се десила на простору Новог Сада гледано кроз историју. Петроварадинске тврђава тада је представљала гранично утврђење између хришћанства и ислама, између две цивилизације Европске и Османске. Касније се показало да је Тврђава као војно стратешки објекат кроз читаву историју постојања показала пресудни војно-стратешки значај и колико је она кључна као гранична фортификација Хабзбуршке монархије којој смо и ми припадали.У оквиру свечаности отворена је дигитална изложба портрета Еугена Савојског, који који је командовао аустријском војском, као и докумената и планова битке код Петроварадина. Такође, представљене су и фотографије Спомен парка Пожаревачког мира из 1718. година, који је потписан после победе аустријске битке над Османлијама у биткама код Петроварадина, Темишвара и Београда.Изложбу је отворио потпредседник Владе Војводине и покрајински секретар за културу и јавно информисање Славиша Грујић је изразио наду да нас је Петроварадинска битка, једна од највећих на овом простору, научила томе да је након битке почео мир."Вековима касније показало се и да највећи непријатељи могу да постану пријатељи, и, хајде, да замислимо да ће све ово једног дана отићи у историју, и да више нећемо имати војсковођа и ратова", рекао је Славиша Грујић и додао да је данашња манифестација део пројекта који Влада Војводине подржава, који ће добити епилог 2016. године, када ће бити обележено 300 година од Петроварадиннске битке.У оквиру обележавања годишњце Петроварадинске битке одржана је и промоција књиге "Битка код Петроварадина 1716 – Ратни извештаји принца Еугена Савојског" о којој је говорио помоћник покрајинског секретара за културу и јавно информисање Милан Мицић. Такође, представљено је и шесто издање Годишњака Историјског архива града Новог Сада, о коме је говорио проф. др Петер Рокаи.