Нови Сад, 20. децембар -Поводом новог Кодекса новинара Србије и поштовања професионалне етике умедијима, Независно друштво новинара Војводине данас је организовалоконференцију под називом "Медијска етика". За округлим столом окупилису се новинари који припадају Независном удружењу новинара Србије, Независномдруштву новинара Војводине, Удружењу новинара Србије и представници републичкеи покрајинске администрације у области јавног информисања, који су подржалиизраду овог документа важног за новинарску професију.Домаћин скупа, председникДНВ Динко Грухоњић је у уводном делу истакао да су се сва удружења у Војводини и Србији ујединила у израдиКодекса и најавио оснивање Медијског савета Србије, као изузетно битнеинституције медијске саморегулативе.Сви учесници данашњегокруглог стола сложили су се да Кодекс новинара и оснивање Медијског саветаимају изузетно важну улогу за професионално обављање новинарског позива изаштиту јавног интереса. Међутим, у дискусијама је оцењено да је то важанкорак, али да се само кроз континуирану  примену Кодекса и  морално санкционисање неетичног новинарства можеразвијати демократско друштво. Улога новинара је посебно значајна у томпроцесу, али није изван (не)моралних  ивредности које владају у целом друштву.Покрајински секретар заинформације Милорад Ђурић је рекао да се дешава важан процес укидања монополадржаве на информације и комуникацију. – Та промена великим делом преносиодговорност на саму струку. У том смислу, скупови као овај данашњи су важни,као место где ћемо сви заједно, а посебно новинари,  размишљати о етичким проблемима новинарскепрофесије. Уместо медијска етика, радије бих употребио термин комуникацијскаетика. Комуникацијски процес је недељив и, осим у аналитичке сврхе, тешко гаје раздвајати. По мени је комуникација важан аспект сваког друштва, јерпроизводи елементе од којих друштво настаје. Ви се бавите једним невероватнозначајним послом – поручио је Ђурић и додао да то није ласкање, већ реалност,која пред новинаре поставља врло сложене и комплексне циљеве. Раније је билау употреби тројна дефиниција комуникације, по којој се састојала од производње,давања и примања информација. И та подела је застарела и ја ћу користитидруге појмове, а то су производња, саопштавање и разумевање информација. Информацијесе, у ствари, умножавају дељењем.- Етика  је сложено поље, али примењеном етиком семожемо и морамо бавити. То је важно, јер смо видели шта се дешава када нестанеетике у информисању и до каквих последица то може да доведе. Деведесете годинесу парадигма злоупотребе медија од стране државе. Међутим, морам да кажем да суу свему томе, једним делом, учествовали и сами новинари. Са 2000. годином ушлисмо у период када се држава одриче свог монопола над производњом исаопштавањем информација. Правила понашања дефинише струка, која мора да сеослони на основне етичке вредности. Иако новинари треба да буду професионални,само новинарство није лишено вредносних опредељења и циљева, који морајубити постављени на што виши ниво. Када су етичке вредности уграђене у свестновинара, проблема неће бити. Издизањем изнад приземних вредносних судоваможемо да говоримо о правој етици у овој професији-рекао је Ђурић.Помоћник министра културеДраган Јањић је указао на значај саморегулације у медијској сфери. Морал се неможе наредити, него се подриже изградњом свести и система. Министарство сматрада закони треба да подстичу позитивне вредности и нема мешања закона исаморегулативе. Једини прави ослонац јесте јавност. Јањић сматра да је Кодексновинара добар и најавио измену Закона о јавном информисању како би сеобезбедили јачи алати за заштиту јавног интереса.Председница НУНС-аНадежда Гаће је рекла да ће Медијски савет чинити 11 чланова, четири ћеделегирати новинарска удружења, четири медијска индустрија и три члананевладине организације.