Нови Сад, 21. октобар – Конференција о степену имплементације и изазовима у примени Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, Закона о заштити података о личности и Закона о тајним подацима, одржана је данас у Скупштини АП Војводине, у организацији Комитета правника за људска права – YУЦОМ.  На отварању конференције, потпредседница Скупштине АП Војводине Маја Седларевић подсетила је да је покрајински парламент у септембру добио награду за слободан приступ информацијама од јавног значаја, захваљујући се при том поверенику Родољубу Шабићу. Седларевићева је, затим, истакла како су све нове институције у почетку биле суочене са одређеним проблемима у свом функционисању и спровођењу закона.
 – Сви сигурно знате са каквим се проблемима сусретао повереник за информације с почетка свог рада, а верујем да се у неким сегментима још увек сусреће. Таква ситуација је била са институцијом омбудсмана, а имамо сличну ситуацију и са повереницом за равноправност. Задатак свих нас је да учинимо све што је у нашој моћи да овим институцијама омогућимо нормално функционисање и нормалан рад – навела је Седларевићева. Она је додала да је лични пример најбитнији, те да изградњом институције у којој је запослен свако, заправо, ради на изградњи поверења грађана.
 Повереник за слободан приступ информацијама од јавног значаја и заштиту података личности Родољуб Шабић, истакао је да су грађани најзаслужнији што је Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја почео да даје ефекте.
 – Данас су доступне и ствари о којима се некада није могло ни сањати. Људи су препознали право и почели су да инсистирају на свом праву да знају, жалили се, терали институцију повереника да ради, терали медије да о томе пишу и тако је направљен продор – рекао је повереник. Он је истакао да је евидентирано чак 10.000 жалби канцеларији повереника, да је највећи део је решен, а да су од решених у преко 90 одсто људи су добили оно што су тражили. А како је навео: са Законом о заштити података о личности и Законом о тајним подацима ће морати да се уради нешто слично. 
 – Требаће од тога направити праву, реалну друштвену тему, да то што у тим законима пише постане реалан део наших живота. То такође неће ићи друкчије, осим ако сви заједно не анимирамо обичне грађане и медије да својим притиском и ауторитетом дају допринос који је неопходан – навео је Шабић додајући да не би радио тај посао да не верује да ће тако заиста и бити. Професорка уставног права проф. др Маријана Пајванчић казала је да се Устав Србије "крајње рестриктивно" бави проблематиком права на приватност и додала да Устав није отишао корак даље у регулацији те области.
 Директор Комитета правника за људска права Милан Антонијевић је подсетио да је Влада Србије летос донела Стратегију о заштити података о личности и додао да ту стратегију мора да прати и акциони план, у чију израду треба да се укључи и цивилно друштво.
 – То је простор у којем би организације цивилног друштва и независне институције, које се овом облашћу баве требало да имају веома активну улогу и допринесу томе да овај Акциони план буде адекватан потребама Србије и да не остане празно слово на папиру – навео је Антонијевић. КАБИНЕТ ПОТПРЕДСЕДНИКА
СКУПШТИНЕ АП ВОЈВОДИНЕ