Нови Сад,18. децембар – Покрајински секретаријат за рад, запошљавање и равноправностполова, у сарадњи са Фондацијом Фридрих Еберт и Центром за родне студијеУниверзитета у Новом Саду, организовао је конференцију  «Европска унија и језичка равноправност:кодекс родно осетљивог језика».
На конференцији је вођенадискусија о родним аспектима службене и јавне употребе српског језика, како биускоро могао бити предложен кодекс употребе, у складу са спровођењемНационалног плана активности за побољшање положаја жена и остваривањаравноправности полова у Србији. Мр Јелица Рајачић Чапаковић,помоћник покрајинског секретара за рад, запошљавање и равноправност половаистакла је обавезу да се на разне начине подстиче и остварује роднаравноправност жена и мушкараца. Онаје подсетила да је, од оснивања 2002. године, Секретаријат покренуо разнапитања, од којих су нека већ институционализована. Донете су Одлука иДекларација о равноправности полова, Предлог закона о равноправности полова. 
Јелица Рајачић-Чапаковић објаснила је да је у процедури доношење Закона оволонтерском раду. Казала је да је у изради Закон против злостављања нарадном месту, те да се тренутно ради Стратегија за заштиту од насиља упородици и других облика родно заснованог насиља у АПВ, као и Програм заподстицај запошљавања и самозапошљавања жена у АПВ. Питање родне равноправности, која се остварује путем језика, једно је одвеома важних теоријских питања, чију важност у нашој земљи, интензивно и уконтинуитету наглашавају само женске невладине организације, а изостала јеинституционалана подршка неопходна за успех акције, истакла је мр ЈелицаРајачић-Чапаковић. Она хе објаснила да је Секретаријат упутио предлог ректоркиУниверзитета у Новом Саду, током 2006. године, да је потребно заједничкорешавање овог важног друштвеног питања, јер је то обавеза у оквиру европскихинтеграција. Учеснике конференције поздравио је проф. др Бранислав чурђев, проректорУниверзитета у Новом Саду, који је истакао да ова научна институција даје пунуподршку оваквим скуповима. Хани Манојловић из Феидрих Еберт Фондације истаклаје да је потребно покренути стандардизацију српског језика уз укључивање родносензитивногјезика и политичке коректности и издавање речника са овим терминима. Оискуствима из Немачке говорила је проф. др Јадранка Гвоздановић, директоркаИнститута за славистику Реупрецхт-Карлс Универзитета у Хајделбергу.