Нови Сад, 2. децембар – Након што је приликом овогодишње поновне посете притворској јединици Окружног затвора у Новом Саду констатовано да је она и даље у веома лошем стању, Стеван Арамбашић, заменик покрајинског омбудсмана задужен за обилазак затовора на територији Војводине и заштиту људских права лица лишених слободе обишао је током октобра и почетком новембра 2010. притворске јединице свих окружних затвора и казнено-поправних завода (КПЗ) у Војводини. На територији АП Војводине постоји четири окружна затвора и два КПЗ-а са притворским јединицама. Притвор представља меру за обезбеђење присуства окривљеног и несметано вођење кривичног поступка. Ова мера одређује се само када се ова два услова за вођење квиричног поступка на други начин не могу остварити. У притворима се стога налазе окривљена – не осуђена – лица. То су особе које се терете за одређена кривична дела, која још нису осуђена правноснажном пресудом и против којих је кривични поступак још увек у току. У изузетним, законом регулисаним случајевима у притвору се могу налазити и лица којима је изречена пресуда, али која још није постала правноснажна.
Један од основних проблема са аспекта остваривања права лица лишених слободе која се налазе у притворима у Војводини је пренасељеност ових јединица, на коју је институција Покрајинског омбудсмана и раније указивала и која је присутна и у затворима. У свих шест притворснких јединица број притворених знатно превазилази предвиђене капацитете, а понегде је и дупло већи.
Од шест поменутих објеката, четири су саграђена пре око два века и налазе се у строгом центру Сомбора, Зрењанина, Панчева и Суботице. Будући да су у међувремену измењени начини и сврха кажњавања и лишавања слободе, ови објекти не одговарају савременим стандардима прописаним позитивним правом. Електричне инсталације у овим објектима су дотрајале, због чега је у Окружном затвору у Суботици већ у неколико наврата спречавано избијање пожара. Величина просторија у којима бораве притвореници током дана ни у једном случају не задовољава прописаних осам квадратних метара по особи. У појединим притоврским јединицама притовреници спавају на поду. У Окружном затовору у Панчеву прозори просторија у којима бораве притовреници се отварају на ходник, због чега у те просторије не допире дневна светлост. Њихово проветравање је такође отежано, а струјање ваздуха постиже се електричним вентилаторима који се налазе у прозорским окнима окренутима ка унутрашњој страни објекта. Имајући у виду да у овим малим просторијама у трајању и до двадесетидва сата дневно борави од осам до девет лица која чекају правноснажну пресуду, неретко дуже и од годину дана, овај проблем још више долази до изражаја.
Велики број притворених лица у овим јединицама онемогућава и поштовање прописа којима је предвиђено да се малолетни окривљени смештају одвојено од пунолетних. Због прекобројности притворених лица у појединима притворским јединицама је и време боравка на свежем ваздуху скраћено на мање од два сата.
Притвореници се жале на то да поступак одобрававања преписке од стране суда и достављања писама њиховим породицама предуго траје: у појединим случајевима уме да потраје и до месец и по дана. Уз то, редукције посета уз дозволу суда све су учесталије због неадекватности притворског простора или чак непостојања просторија за посете, што је случај са Окружним затворем у Панчеву, те огромног броја притвореника.
Поново указујемо на то да су запослени/е у окружним затворима и КПЗ-има под постојећим условима нарочито подложни изгарању на послу. Овај процес уочљив је нарочито код особља које ради у обезбеђењу: будући да су притвори пренасељени, запослени у обезбеђењу нису у могућности да користе своје слободне дане и годишњи одмор због своје малобројности.