Нови Сад, 8. мај – На конференцији за новинаре уИзвршном већу АП Војводине, поводом отварања Центра за мониторинг животнесредине у Покрајини, говорили су покрајински секретар за заштиту животнесредине и одрживи развој  проф. др ЗолтанЂармати и помоћник секретара др Слободан Пузовић. Истовремено јавности супредстављени и резултати конкурса за суфинансирање пројеката невладинихорганизација  у Војводини из ове областии потписани уговори са корисницима средстава.Покрајински секретар за заштиту животне срединепроф. др Золтан Ђармати оценио је да је помоћ невладиног сектора у заштитиживотне средине у Војводини драгоцена и да заједничку сарадњу треба наставити.Помоћник секретара др Слободан Пузовуић истакао једа је битно стратешки подржати што више невладиних организација у Војводини,како би се подигла едукација и свест јавности о значају заштите животнесредине.
Резултате конкурса презентовала је мр Оливијачураковић-Тешић, саветник покрајинског секретара. Она је истакла великоинтересовање невладиних организација, јер на овом  конкурсу учествовало 136 са145 пројеката.Тражено је око 42 милиона динара, а одобрено је 11,5 милиона динара. Рад Центра за мониторинг зивотне средине представилаје Кристина Радовановић-Јовин, виши саветник покрајинског секретара. Она јеподсетила да се Војводина још 2003. године укључила у европску мрежу замониторинг квалитета ваздуха. Тада су презентовани подаци само за Нови Сад иБеочин. Мрежа мерних тачака током година се ширила, али је била базирана наручним мерењима, објаснила је Кристина Радовановић-Јовин. Она је указала да јеквалитативни помак настао формирањем 7 аутоматских станица, чиме се поузданооцењује квалитет ваздуха, референтан са европском мрежом.
Објашњавајући принцип функционисања мреже Радовановић-Јовин је истаклада аутоматске станице у Сомбору, Суботици и Зрењанину прате утицај саобраћајана квалитет ваздуха, а  у Новом Саду иШангају прате утицај индустрије на његов квалитет, док се две налазе назаштићеним природним добрима Обедској бари и Делиблатској пешчари. Објаснила једа мрежа ради 24 сата дневно, 365 дана у години и прати више од 13 хиљадаиндикатора загађења. Сви подаци сливају се у Центар где се  обрађују подаци,  који ће бити доступни јавности на сајтуПокрајинског секретаријата за заштиту животне средине. КристинаРадовановић-Јовин је закључила да су подаци, уз катастар загађивача,  изузетно важни за формирање информационогсистема АПВ у области заштите животне средине, али и за предузимање адекватнихмера у спречавању загађења и њиховом утицају на здравље људи и животнусредину.