Будимпешта/Нови Сад, 24. мај – Председник Извршног већа АП Војводине мрБојан Пајтић предводио је делегацију Извршног већа АП Војводине, приликомпосете Текелијануму – задужбини Саве Поповића Текелије у Будимпешти.Сава Поповић Текелија(1761 – 1842) припада реду најзначајнијих српских интелектуалаца ондашњеУгарске. Окончавши студије права у Будиму, постао је први "доктор јурис отСрбаља", након чега је учествовао и био сведок бројних историјскихдогађаја из тог времена. Учесник је Темишварског сабора из 1790. године, био јепосланик на сабору у Братислави (тадашњем Пожуну), радио је као секретарУгарске дворске канцеларије, а 1796, у родном Араду, позвао је своје суграђанеда оснују фонд за школовање даровите српске деце. Оснивач је и председникМатице српске. Задужбину – Текелијанум, основао је 1838. године, када јеодлучио да своју имовину, од преко 400.000 сребрних форинти завешта зашколовање даровите деце и студената из Угарске.
Текелијанум је, послеоснивања позоришта 1812. године, и Матице српске, 1826. године, постала трећазванично најважнија установа Срба у Угарској, али уједно и највећа задужбинатога доба, с обзиром да је почетни фонд Текелијанума чинило 100.000 форинти,две куће у Пешти, три дворца у Араду и 28. јутара земље. Поред Задужбине, СаваТекелија је основао и интернат за смештај сиромашне деце и студената, а узгради се налазила Матица српка, као и штампарија у којој је штампан матичинЛетопис. Поред тога, у зради Задужбине смештена је и богата библиотека.
Почетком XX века, старазгарда Текелијанума је била срушена, да би на старом месту била саграђена нова.Задужбина и Фонд радили су успешно све до 1952. године, када је Текелијанумугашен, а његова имовина национализована.
На основу Закона оделимичном враћању црквене имовине, који је на снагу у Мађарској ступио 1991.године, Српској православној Епархији будимској је, између осталог, враћен иједан део Задужбине Саве Текелије.
Обновљена Задужбина је усвом статуту назначила, као један од својих приоритета, обнављање и њеневаспитно-образовне функције коју је имала и првобитна Задужбина. Током периоданационализације, Задужбини је делимично промењена намена, а такође и самобјекат се налазио у доста лошем стању. Власник објекта, Епархија будимска,није била у могућности да сопственим средствима или из других извора обезбедисва потребна средства за њено обнављање, па се Епархија будимска обратилаИзвршном већу АП Војводине са молбом за финсијску помоћ.
Радови на делимичнојобнови објекта, планирани у више фаза, предвиђали су да прва етапа буде обновадела простора који би био намењен за смештај студената који студирају уБудимпешти, првенствено из Војводине и Србије, или из дијаспоре. Издвајањемдела средстава из покрајинског буџета, стварају се услови да се студентима,нарочито онима из Војводине, обезбеди становање под најповољнијим условима. Такође,у овим просторијама биће омогућен и смештај ученицима средњих школа изВојводине који посећују Мађарску у оквиру планираних школских екскурзија.
С обзиром на изузетанзначај објекта, као и вредност предвиђених радова, Извршно веће АП Војводине иЕпархија будимска су 1. новембра 2005. године потписали Споразум о сарадњи уреализацији програма обнове зграде Задужбине Саве Текелије у Будимпешти.
До сада, од 2005. године,у Текелијанум је уложено 319.957,72 евра, а током 2008. године, биће издвојеноукупно 111.747,00 евра, што укупно износи 431.704,72 евра.
– Након 67 година, Текелијанум поново ради –изјавио је председник Извршног већа АП Војводине мр Бојан Пајтић, и додао да јеодлуком Извршног већа АПВ, пре три године, овом здању враћена намена, а то јеинтернирање ученика и студената из Војводине. На овај начин, отворена су младимљудима врата Европе, тако да ће сва деца, свих националности и вероисповести изВојводине, од сада моћи да се упознају са културом, историјом и традицијом Србау Мађарској, али и свим битним културно-историјским садржајима наших севернихсуседа.
Пајтић је рекао да је један од проблема нашегдруштва тај што око 70% студентске популације никада није напуштало нашуземљу, те је покрајинска влада одлучила да то исправи и да омогући младимВојвођанима да већ у средњој школи добију прилику да путују у Европску унију ида виде све њене предности, те да упознају своје вршњаке из Европе и света.
– Данас је почео да ради интернат, односнооспособљени су ИИИ и ИВ спрат, а у наредне две године биће обновљена читава Задужбина,тако да ће ђачке ексурзије, које ће бити организоване преко Епархије будимске иПокрајинског секретаријата за образовање и културу, моћи да пруже смештај ученицима,али и да студентима који желе да студирају у Будимпешти пруже могућности, каошто је то било уобичајено у XИX веку, када су Војвођани своје високообразовање стицали овде – истакао је Пајтић. Иначе, интернат је, протоколом осарадњи Епархије будимске и Извршног већа АПВ, намењен првенствено ђацима истудентима из Војводине.