Нови Сад,6. фебруар – Под покровитељством Скупштине Војводине, у организацији Центра заполитику и евроатланско партнерство, почео је рад дводневне међународнеконференције «Регионална евроатлантска иницијатива – РЕА Иницијатива».Конференција је окупила представнике амбасада, владиних и невладинихорганизација, спремних да подрже и промовишу дугорочну РЕА Иницијативу (утроуглу Србија, Црна Гора и Босна и Херцеговина), имајући у виду неопходностјачања политика регионалне безбедности и сарадње. Учесници ће тражити могућеодговоре на изазове и још увек доминантне предрасуде о вредностима и нормамаевроатлантске заједнице, промовисањем политика рационалног сагледавањакомплексних и међусобно повезених процеса и изазова са којима се регионсуочава.Конференцију је отвориопредседник Скупштине Војводине Бојан Костреш који је изразио задовољство штосе конференција одржава у Војводини. Војводина је увек била испред осталихделова Србије, и увек је водила ка европским интеграцијама. То најбољепоказују резултати избора за председника Србије, када је Војводина несумљивоподржала кандидата који се залаже за европске интеграције и жели да Србијуодведе у ЕУ, рекао је Костреш. Он је додао да ће Војводина и убудуће бити деоСрбије који ће давати европски тон и помоћи да Србија што пре постане део ЕУ.
– Иако постоји велики отпор идејиевроатлантских интеграција, нарочито када је у питању придруживање НАТОсавезу, што је вероватно условљено интервенцијом НАТО 1999. године, надам седа ће Србија сагледати користи које треба да добије прикључивањем овом савезуи да ће одабрати прави пут за придруживање ЕУ – рекао је Костреш.Потпредседник Скупштине ВојводнеШандор Егереши изразио је уверење да ће конференција дати одговоре на питањакоја тиште регион. То је важно због тога што у региону пре свега треба да сесуочимо да бројним питањима из прошлости, а истовремено ту су и проблемиграђанског друштва, као и потешкоће у евроатлантским интеграцијама, нагласио јеЕгереши.
– Са аспекта глобалног светскогпоретка, морамо да одговоримо на више питања која се односе на изазоведанашњице. Прво питање је да ли држава жели да се прикључи Северноатлантскомсавезу и Европској унији, затим се поставља питање унутрашњег изазова уодлучивању о демократској структури у политичком, друштвеном, културном ипривредном животу, а треће питање се односи на тзв. прелазни период уинтеграцији у којем морамо да решимо проблеме који су се нагомилали у историји- рекао је Егереши.
Осврнувши се на недавно одржанеизборе, Егереши је нагласио да су грађани Србије одлучили да наставе путемевропских интеграција и да своју будућност виде у Европској унији. ГрађаниВојводине су јасно ставили до знања какву државу желе. Војвођанско друштво јетрајно опредељено за европски систем вредности и ово опредељење се морапоштовати, рекао је Егереши, изразивши очекивање да ће Србија потписатиполитички споразум који јој је ЕУ понудила. Политичка елита Србије треба даутврди друштвени и политички консензус о приоритетима. За Србију је прихватањепрограма Партнерства за мир, као и токови европске интеграције – претпоставкамирног и стабилног унутрашњег развоја. Егереши је додао да се Војводина ујавном говору означава као мост ка Европи. – Најновијим уставом се доводи упитање јачање демократских снага у Покрајини. Могућности за остваривањеинтереса грађана Војводине су сужене, успорени су транзициони токови Војводинекао европске регије, поништава се војвођански идентитет јер се то изједначаваса сепаратизмом. Политичка власт у Србији мора да утврди нову политичкустратегију којом ће доказати стварно разумевање европских вредности истандарда, уз заштиту људских и мањинских права. Идеја аутономије неће битипоништена – рекао је Егереши.
Снежана Кресоја, у име РЕАИницијативе, истакла је да три невладине организације – Центар за политику иевроатлантско партнерство из Новог Сада, АЛФА Центар Никшић и Центар замеђународне односе Бања Лука – желе да пошаљу поруку са Конференције дапостоје регионални капацитети и снажно исказана спремност да се заједнички радина превазилажењу свих препрека које стоје на путу прикључивања регионаевроатланској заједници. Организације желе да нагласе важност евроатлантскихперспектива регионалне сарадње.
– Полазећи од чињенице да јеуспех иницијативе утемљен на сарадњи владиних институција и невладинихорганизација из региона, овом Конференцијом иницирамо укључивање свихрелевантних чинилаца, спремних да сопственим ангажманом промовишу и унапређујурегионални просперитет и сарадњу, безбедност, достојанство и слободу грађана -рекла је Кресоја.
Учесницима скупа обратили су се и ХааконБланкенборг, амбасадор Краљевине Норвешке и Филиппо Цоломбо, првисекретар  амбасаде Републике Италије.Говорећи о придруживању НАТО, они су истакли да свака држава треба да одлучида ли жели да буде део глобалног система безбедности, да оцени које су користикоје може да има од овакве сарадње.