Нови Сад, 30. септембар – У 2000. години, у свету је било 600 милиона старијих особа, а према проценама демографа њихов број ће због опадајућег наталитета и повећања дуговечости 2050. године бити око 2 милијарде. Пораст броја старијих особа биће највиши и најбржи у земљама у развоју, у којима ће током наредних 40 година њихов број троструко порасти, те ће у тим земљама живети преко 80 одсто светске популације старијих особа.Према попису из 2002. године старије особе чине 15,7 процената становништва Србије, што нашу земљу чини четвртом у свету по броју старијих од 65 година. Подаци из овог пописа такође говоре да у Војводини живи око 300 хиљада старијих особа, што значи да је у просеку наш сваки 6. суграђанин/ка старији од 65 година. Будући да се, упркос својој многобројности, старији грађани/ке ретко обраћају заштитницима грађана, институција Покрајинског омбудсмана је у области општих надлежности током протекла три месеца обишла десет геронтолошких центара и домова за старе у Војводини и одржала састанак са невладиним организацијама које на њеној територији реализују највеће пројекте усмерене ка остваривању људских права старијих особа. Током посета терену закључено је да геронтолошки центри и домови за старије особе у Војводини раде под отежаним условима, првенствено због недостатка финансијских средстава. Иако је попуњеност капацитета у њима изнад 90 процената, хигијена у њиховим објектима је беспрекорна, особље је врло посвећено и професионално у свом свој раду, а корисници/е, свесни услова под којима ове институције раде, највећим делом задовољни условима смештаја и неге у домовима. Тешкоће у раду ових институција представљју учестало одбијање болница да на захтев лекара из геронтолошких центар и домова старије особе сместе у болнице, као  недовољни капацитети институција за смештај одраслих са различитим врстама болести или спречености, што доводи до смањења просека година старости у самим домовима. Уз то, аутоматско укидање надокнаде за туђу негу и помоћ корисницима домова за време боравка у њима, иако у складу са Законом о пензијском и инвалидском осигурању, може кориснике чији се трошкови не финансирају из државног буџета навести да се одлуче за смештај у нерегистроване и потенцијално неусловне приватне домове како би задржали ову врсту прихода. Невладине организације које имају велико искуство у пружању ванинституционалних облика социјалне заштите старијим особама, попут кућне неге, обезбеђивања и достављања топлих оброка и вођења дневних центара за старије особе, сматрају да је оваква врста услуга у нашем друштву преко потребна, нарочито у сеоским срединама, односно мањим местима удаљеним од административних седишта институција социјалне и здравствене заштите. Иако је уврежено мишљење да старије особе у сеоским срединама лакше остварују макар основне животне потребе јер имају непосреднији приступ изворима хране, често се пренебрегава чињеница да познија животна доб подразумева ограничену способност или неспособност за рад, те да је поступак остваривања права на социјалну и здравствену заштиту административно и временски захтеван. Институционална социјална заштита старијих углавном се остварује у државним институцијама чији капацитети не могу да подмире реалне потребе друштва и чије су услуге већини старијих особа и њиховим породицама скупе. Ванинституционални видови социјалне заштите, које због њихове неразвијености у државном сектору великим делом реализују невладине организације, преко су потребни, али су под сталном сенком могућег престанка активности јер се готово искључиво финансирају из иностраних донација које се пројектима одобравају сваких 6 месеци. У циљу заштите права и интереса старијих особа потребно је ускладити активности органа државне управе, институција и невладиних организација у складу са Националном стратегијом о старењу од 2006-2015. Израда јасне социјалне карте становништва у Војводини и Србији, са посебним освртом на старије особе као једну од нарочито рањивих друштвених група, била би први корак ка утврђивању стварног броја социјално угрожених старијих особа. За такав подухват потребан је дугорочнији и конкретнији план који би обухватио све релевантне друштвене актере и интересне групе, као и реорганизација и осавремењивање система социјалне заштите у Србији. Посебан нагласак требало би ставити на усаглашавање активности институционалних и ванинституционалних облика социјалне заштите и учинити их што доступнијима и корисницима/ама који живе у местима удаљеним од административних центара и сеоским срединама.