НовиСад, 16. мај – Фонд за развој АП Војводине приредио је данас, у Мастер центруновосадског Сајма, потписивање нових уговора о дугорочном кредитирању развојапољопривреде и представио Извештај о резултатима кредитирања развојнихпрограма и пројеката у области пољопривреде у 2008. години.На данашњемскупу су, поред свечаног потписивања три, од 288, уговора о кредитирању савојвођанским пољопривредницима, говорили покрајински секретар за привредуСиниша Лазић, државни секретар за пољопривреду др Милан Петровић и домаћинскупа, директор Фонда за развој Михајло Бркић.
   Директор Фонда за развој АПВ Михајло Бркићговорио је о резултатима овогодишњем конкурсу фонда, затвореном 8. априла, накоме је усвојено укупно 288 пројеката, које ће фонд подржати са 360 милионадинара. Удео самих предузетника у реализацији ових пројеката, износиће готово 783милиона динара. Као и на досадашњим конкурсима, и на овогодишњем конкурсу су правоучествовања имали власници регистрованих пољопривредних имања, а камата наодобрена средства износи само 2.8 процената, што је много повољнија стопазадужења, него када су у питању уобичајене комерцијалне кредитне линије.
 – У овом кредитном циклусу имали смо неке веомадобре показатеље, посебно када је регионални развој и распоред кредитнихзахтева по општинама у питању. По први путпојавили су се бројни пројекти из неких од најнеразвијених општина, из којих ихдо сада готово и није било. Таква је општина Алибунар, Бела Црква или Врбас.Такође, из региона јужног Баната имамо више захтева него из јужне Бачке, којаје до сада, као развијено подручје, обично предњачила по броју и висини кредитнихзахтева. Надамо се да ће ови показатељи постати тренд и тако допринети напоримаза брже регионално развојно уједначавање у војвођанским регијама и општинама, знатносмањујући садашње међусобне разлике у развијености, посебно када су Банат и оне бајмање развијене општине у питању.
  Повољан тренд представља и опораваксточарске производње, као и производње млека, о чему говори чињеница да се половинаод укупног броја свих захтева за кредитирање, односи управо на сточарство. Надаље,две трећине захтева за кредите намењене сточарству биће уложено у пројектеразвоја говедарства, док се једна трећина тражи за овчарство или друге обликепроизводње. Ово је посебно важно због дугогодишње кризе и смањивањапроизводње у овој области пољопривреде, као и знатних извозних могућности, наоснови постојећих преференцијала и квота ЕУ, које до сада нисмо испунили јер јенаш извоз у ове земље далеко мањи од одобреног.
 Покрајински фонд за развој, поредпрограма подршке дугогодишњим засадима воћњака и винове лозе, је једини којикредитира и пчеларску производњу. Већ од наредне недеље започеће новикредитни циклус, расписивањем важног конкурса за изградњу силоса, хладњача искладишта, чији тренутно недовољни капацитети, представљају сметњу и ускогрло када су профитабилност и развој агробизниса у Војводини у питању – рекаоје, између осталог, директор Фонда за развој Михајло Бркић. Покрајински секретар за привреду СинишаЛазић рекао је да смо тек на почетку озбиљног и тешког пута модернизације,технолошке обнове, подизања компетитивности, квалитета и профитабилности нашепољопривреде. Као и до сада, урадићемо све што ће допринети развојупредузетништва и пољопривредне производње, а наши фондови и све другеразвојне институције биће и даље у функцији подршке предузетништву, стварањунових послова и нових радних места, како би све наше породице и сви нашипољопривредници могли да имају сигурну и квалитетну асистенцију у својимразвојним пројектима и програмима, који ће нас приближити развијеним земљама иучинити да опет будемо лидери у региону посебно када је пољопривреда упитању.  Државни секретар за пољопривреду у владиСрбије др Милан Петровић истакао је значај успешног развоја пољопривреднепроизводње у нашој покрајини, као и неопходност наставке и развоја програмаподршке пољопривредним произвођачима, који без разноврсних и квалитетнихсубвенција и системске подршке државе, не могу бити конкурентни на европском исветском тржишту пољоривредних производа. 
 – Директне донације ратарима по јединиципроизводње и на одговарајући начин у другим облицима пољопривреднепроизводње, показале су се не само незамањљивим већ и предусловом за успешанопоравак и развој наше пољопривреде. Војводина мора имати посебан третман, јерје њема интезивна пољопривредна поизодња основ успеха наше пољорпривреде.Иако је наш пољорпивредни буџет ове године 300 милиона евра, он мора бити јошвећи и зато је веома значај наставак интезивних европских интеграционихпроцесса, јер ће нам успешно потписивање уговора са ЕУ, обезбедити додатних150 или 200 милиона евра намењених пољопривреди из европских фондова, већ занаредни буџет.  Наших 410 хиљада регистрованих пољопривредних газдинставаморају добити стабилну подршку и помоћ у технолошкој обнови како би подигликвалитет и компетитивност, и виском квалитетом стандардизоване производњеобезбедили извоз који ће нас учинити лидером у појопривреди у читавом региону,на шта нас обавезују наше могућности и доказани квалитет наше произодње хранеи агробизниса уопште.  Посебно је важно што Фонд за развој планира програмподршке изградњи смештајних капацитета, хладњача, силоса и складишта, збогчијег мањака, данас морамо да пороизводњу продајемо и по неповољним условима,јер немамо услове да сачекамо, и производњу продамо у најповољнијем моменту ипо највећеој цени.
  У припреми је нови програм подршке примарној пољопривреднојпроизводњи у оквиру кога ће пољопривредници добити кредите у износу од 5 до300 хиљада евра, са каматом од 2.5 процената, јер је сваки облик са каматомпреко 5 процената за произвођаче неисплатив, посебно када је основнапољопривредна производња у питању. Министарство ће у договору са банкама, заове кредите уплатити удео у висини 12 процента од главнице кредита и такопомоћи корисницима ове кредитне линије, регистрованим пољопривредницима игаздинствима, да дођу до повољних средстава намењиних развоју сопственепољопривредне производње, њеној технолошкој обнови, као и подизању новихдугогодишњих засада, за које до сада није било одговарајуће, довољноквалитетне и приступачне кредитне подршке – рекао је др Милан Петровић.