Нови Сад, 16. новембар – У организацији Покрајинског секретаријата за енергетику и минералне сировине, данас је у Новом Саду одржан скуп на коме је представљен Геотермални атлас Војводине. У изради Атласа учествовале су три институције: Рударско-геолошки факултет, Геолошки институт Србије и НИС-Нафтагас, а израду је финансирао Покрајински секретаријат за енергетику и минералне сировине, у складу са програмом развоја основних геолошких истраживања, дефинисаних Законом о геолошким истраживањима. Атлас је израђен у периоду од 2007. до 2010.године и садржи графички приказ досадашњих сазнања о геотермалним карактеристикама и хидрогеотермалним потенцијалима Земљине коре на територији Војводине до дубине од 2000 метара.
У раду данашњег скупа, који је отворио покрајински секретар за енергетику и минералне сировине Радослав Стриковић, учествовали су, поред чланова ауторског тима који су израдили Атлас, и представници ресорних државних органа, предстаници научне јавности, локалних самоуправа, као и потенцијални инвеститори. – Поред Атласа ветрова, сада имамо и Геотермални атлас Војводине. Већ дуже време потенцирамо да је геотермално подземље Војводине богато геотермалним и минералним водама, али, на жалост, недовољно експлоатисано. Постоје нерешени проблеми, као што су право власништва на земљишту и експлоатационо право, казао је Стриковић.
Атлас је, према његовим речима, први корак да се свака локална самоуправа упозна са оним чиме располаже, односно да зна све битне параметре о бушетонима на свом простору, јер је Атлас обухватио 78 бушотина до дубине од 2000 метара и описао њихове битне карактеристике, као што су проточност, температура и салинитет, односно минерализованост воде.
Од 78 бушотина, шест су у приватном власништву, док су остале под надлежношћу НИС-а. Свега 13 бушотина је у експлоатацији. Остале су ван употребе, конзервиране након испитивања, а један број је ликвидиран или оштећен.Тим поводом, секретар Стриковић је изјавио:
– Све те НИС-ове бушотине налазе се на земљишту које није НИС-ово. На петнаестак тих бушотина НИС има експлоатациона права, а на десетак и употребну дозволу. Око тих питања тек ће се тражити решења. Циљ нам је да се повећа искоришћеност геотермалног потенцијала, да инвеститори не улажи средства у нове бушотине, већ да се постојеће приведу намени. Разговоре са НИС-ом смо на ову тему започели. Постоје решења да се бушотине дају у дугорочни закуп или да се продају по реалним ценама, а наш предлог је да се бушотине врате у власништво локалним самоуправа.Стриковић је рекао да се, за разлику од домаћих, јављају компаније из Словеније, Словачке и Мађарске које су заинтересоване да улажу у експлоатацију геотермалних вода и поновио свој став да нема земље у Европи која свој развој заснива само на инвестицијама из иностранства.Геотермални атлас је произашао је из једног знатно ширег подухвата под називом "Студија стања и оцена ресурса геотермалне енергије АП Војводине", чију је израду финансирао Покрајински секретаријат за енергетику и минералне сировине (2006-2008.). Атлас се састоји од 10 карата и једне олеате, размере 1:300.000, пратећег текста – тумача и припадајуће базе података.
База података садржи по 120 описних и нумеричких показатеља и параметара за сваку од 78 хидрогеотермалних бушотина, у којима су изведена одговарајућа детаљна хидрогеолошка и геофизичка истраживања и испитивања. Поред ових података, за израду појединих карата коришћени су и други, релевантни подаци из преко 200 нафтних и нафтно-гасних бушотина.
Подручје Војводине, као дела Панонског басена, у погледу геолошких и геотермалних карактеристика, има сва обележја ове специфичне геотектонске јединице. Мала дебљина коре, као последица разних геолошких покрета који су били пре више од 10 милиона година, Панонски басен, па самим тим и Војводину, сврставају међу перспективна геотермална подручја у Европи. Просечне вредности геотермалног подземља у Војводини, као што су количина и састав подземних вода и њихове температуре, знатно су веће од истих тих параметара за европски континент у целини.Аутори Атласа мр Милена Злоколица Мандић, Зорица Вукићевић и мр Мића Мартиновић, говорећи о изради Атласа, између осталог изнели су и податке да се температура на дубини до 500 метара креће од 34,20Ц до 43,60Ц. Највише су регистроване на ширем подручју Суботице и Купинова (Срем), а најниже на подручју Уљме (Банат). На дубини до 1000 метара, температура воде варира од 57,50 Ц до 73,50Ц. Највише су регистроване код Пригревице – 73,50Ц и Купинова 71,50Ц. Карта температура на дубини до 2000 метара урађена је на основу дубоких бушотина за потребе истраживања нафте и гаса. Највише температуре, преко 1180Ц регистроване су западно од Кањиже, а најниже, испод 960 Ц, на ширем подручју Инђије. Израчунати су геотермски градијенти, односно промена температуре са дубином. Просечна вредност геотермског градијента за целу Војводину износи 0,05260Ц/м, што је знатно више од просечне вредности за континентални део Европе, који износи 0,030Ц/м. Најтоплија геотермална вода у Војводини се налази на северу Бачке.У другом делу скупа, др Михаљ Курунци, председник Геотермалне асоцијације Мађарске говорио је о искуствима суседне Мађарке у коришћењу геотермалне енергије по њеном пријему у Европску унију.На презентацији су присустовали и декан Рударско-геолошког факултета проф. др Владица Цветковић, директор Геолошког института Србије Борислав Вукићевић и директор Научно техничког центра НИС-Нафтагаса Александар Кулагин.