Нови Сад, 29. јануар– Покрајинскисекретаријат за привреду и општине Јужнобанатског округа суфинансирале суизраду студије «Ревитализација пруга железничког, путничког и робног саобраћајау Јужнобанатском округу». Студије је израдио тим стручњака из областижелезничког саобраћаја са Института Саобраћајног факултета у Београду са циљемда се представи прецизна анализа основних карактеристика путничког, робногсаобраћаја у овом региону, као и стање пруга, саобраћајне мреже, прогнозутокова путника и робе и предлог најоптималнијег модела организације саобраћајаи управљања инфраструктуром.О значају ове студије,која је данас представљена у Извршном већу АП Војводине, говорио је помоћникпокрајинског секретара за привреду Синиша Исаков, који је истакао да јеревитализација железничког саобраћаја не само на покрајинском, већ и нарепубличком нивоу од државне важности и да ће покрајинска Влада институционалноподржати њен развој и осавремењавање. Ово је друга по реду студијаревитализације железничког саобраћаја у Војводини, истакао је Исаков,подсећајући да се прва односила на ревитализацију пруга у Западнобачком округу.Исаков је нагласио да ће се у догледно време завршити још једна студија, којаће обухватити стање железничког саобраћаја на пругама Нови сад-Бечеј-Сента-Хоргоши Бечеј-Врбас, коју ће заједнички финансирати општине потиског региона иПокрајински секретаријат за привреду.
Професор Славко Весковићса Института саобраћајног факултета у Београду детаљно је образложио студију ревитализације пруга у Јужнобанатскомокругу, које су обухватиле осам војвођанских општина. Овај део Војводине, рекаоје проф. Весковић традиционално су везане за железнички саобраћај, нарочитозбог транзита робе  и услуга из Румунијека другим регионима, а присутво бројних страних компанија у Румунији и земљамау нашем окружењу  обавезује нас да сенешто по том питању уради. Нажалост, рекао је проф. Весковић, у последње дведеценије у железнички саобраћај држава није ништа уложила, а сама железница неможе то да изнесе, па је зато потребно да се укључе друге владине и невладинеорганизације у реконструкцију, која у крајњим цифрама у зависности од дужинепруге износе од пет до 50 милиона евра по округу. Имплементација студије,изводљива је уколико се у њену реализацију укључе стручњаци из локалнесамоуправе, као што су то урадили запослени у локалној самоуправи у општинамаСомбор и Вршац, који су издвојили приоритете у развоју.