Нови Сад, 5. јул –  На конфернцији за новинаре др Золтан Јегеш,  покрајински секретар за образовање, Станислава Вучковић, консултант програма Канцеларије Уницефа у Београду и проф. др Снежана Смедеревац са Одсека за психологију Филозофског факултета у Новом Саду,  представили су активности и постигнуто у оквиру програма „Школа без насиља" у школској 2009/2010. години. Програм „Школа без насиља" обухвата 188 основних школа у Србији, од чега су 52 у Војводини и то 43 основне и 9 средњих школа.Пилот програм почео је да се реализује у окторбру 2009. године, а завршетак је предвиђен за  мај 2011. године. Програмом су обухваћене школе које похађа укупно 8500 ученика и у којима  ради 800 професора.Покрајински секретар за образовање др Золтан Јегеш  истакао је важност  резултата и стечених искустава добијених применом овог програма у нашим школама. Заложио се да   програм   финанасијски подржи што шири круг друштвених чинилаца   како би   што више школа било укључено, што  ће ефикасније допринети   спречавању  насиља у њима.О кључним активностима из програма говорила је консултант Станислава Вучковић, која је нагласила да је истраживање   реализовано у сарадњи Канцеларије Уницеф-а у Београду, Покрајинског секретаријата за образовање и стручну помоћ Одсека за психологију Филозофског факултета. Подаци говоре  да је  учесталост насиља у средњим школама 6,1%, што је мање у односу на основне школе,  где је 13,3 %. Ипак, алармантан је податак да 9,5% средњошколаца носило оружје у школу, али и да  је насиље између наставника и ученика израженије него вршњачко насиље. Тако је  29% ученика имало искуства са психолошким насиљем од стране наставника, а чак 8,3 % са физичким насиљем, док је 43,8% ученика изјавило да су присуствовали насиљу других ученика над наставницима. Истраживање је показало и да се 40% ученика изабрало стратегију избегавања насилника, док је за узвраћање истом мером било њих 27,5%. Забрињава и податак да чак 10% ученика никоме не говори о својој угрожености. Истраживање је показало да национална припадност није значајан фактор који би допринео учесталости насиља, као и да је физичко насиље значајно више изражено код дечака него код девојчица.Програм је осмишљен тако да подстиче веће учешће младих у раду школе и развија сарадњу између њих и запослених  кроз заједнички рад на обуци других и у договору каква школа треба да буде да би у њој могло да се учи и ради тако да највећем броју људи буде пријатно, истакла је Богдановић, и додала да је у том смислу битна размена информација родитеља, наставника, ученика, на састанцима и часовима. Потребна је и сарадња са локалном заједницом, општинским канцеларијама за младе, центрима за социјални рад, домовима здравља, управом полиције.Др Снежана Смедеревац је изнела је резултате евалуације Програма „Школа без насиља" чија је презентација  одржана у Суботици, Зрењанину и Новим Саду током маја ове године.