У четвртак, 7. децембра 2006. од 10.00 до 12.00 часова у Великојсали Скупштине Војводине, Покрајински омбудсман је примио групу од око 80 студенатадруге године Правног факултета у Новом Саду.
Студентима који су у посету дошли у оквиру редовних вежби изпородичног права су се овом приликом обратили др Петар Теофиловић, покрајински омбудсман,Марија Кордић, заменица за заштиту права детета и Даница Тодоров, заменица за роднуравноправност. Циљ посете био је упознавање са надлежностима и радом институцијеПокрајинског омбудсмана као тренутно највише институције заштитника грађана у Србији.
У дискусији вођеној на основу питања студената, истакнуто једа је број обраћања Покрајинском омбудсману у односу на број заведених предсдтавкивишеструко већи због тога што се грађани често жале на органе, институције и организацијекоје нису у његовој надлежности, те да заменици и сарадници канцеларије добар деовремена проведу у информисању странака о поступцима по конкретним питањима и њиховимправима. Сви органи државне управе дужни су омбудсману да ставе на увид и доставесве тражене информације, па чак и оне које се воде као службена, пословна или војнатајна, док је омбудсман у току поступка дужан да ове податке третира као поверљиве.Уколико неки орган не поштује препоруку Покрајинског омбудсмана, он предмет износипред непосредно виши орган у општини, односно покрајини, потом пред Скупштину АПВ,а има право да о томе обавести и медије. Што се тиче односа Народне канцеларијеПредседника Републике и Покрајинског омбудсмана, истакнуто је да грађани најчешћене разликују ове две институције јер им је поље деловања слично. Међутим, Народнаканцеларија своје деловање заснива на ауторитету Председника Републике, није укласичном смислу орган у систему државне управе и нема одређене надлежности премадругим органима, док је Покрајински омбудсман независан орган и делује на основуодлуке Скупштине АПВ.

Стање људских права и степен њиховог поштовања у Србии оцењење као низак у односу на све што се грађанима наше земље гарантује међународнимдокументима из ове области и домаћим законима. Главни разлог за то је степен сиромаштвау Србији због ког су грађани приморани да се у свакодневном животу баве егзистенцијалнимпитањима. Нормативни оквир којим се регулише питање заштите и унапређења људскихправа је из године у годину у нашој земљи формално све бољи, али је њихово остваривањеу пракси веома проблематично. Разлог за то су недовољно разрађени механизми заштитељудских права на свим нивоима.
На само крају посете истакнут је значајан рад Покрајинског омбудсманана афирмацији људских права и превенцији њиховог кршења. Закључено је да докршења људских права у свим областима живота долази најчешће због грађани недовољнопознају своја права и све што из њих прозизлази.