Нови Сад, 6. јул –  У присуству представника институција, покрајинских функционера, невладиних организација и аутора, у Скупштине Војводине представљени су резултати истраживања о учесталости и облицима насиља у породици у Војводини, које је спровело Виктимолошко друштво Србије у оквиру пројекта "Ка свеобухватном систему за сузбијање насиља над женама у Војводини". Реализатор пројекта је Покрајински секретаријат за рад, запошљавање и равноправност полова у сарадњи са Аутономним женским центром, Виктимолошким друштвом, Центром за социјални рад из Сомбора и Екуменском хуманитарном организацијом. Пројекат представља допринос примени Стратегије за сузбијање насиља у породици и других облика родно заснованог насиља у Војводини 2008-2012. године, а финансијски је подржан и од Фонда УН за подршку акцијама против насиља над женама.Покрајински секретар за рад, запошљавање и равноправност полова Мирослав Васин нагласио је значај података који су добијени овим истраживањем, подсећајући да је Стратегија за сузбијање  насиља у породици у АПВ  омогућила спровођење свих осталих активности у борби за његово смањење. – Грађани треба да буду свесни какво је то зло и какве су погубне последице насиља по саму породицу, поједнца и у целом друштву, казао је Васин и додао да је важно да се  активност зачета у Војводини сада спроводи у целој Србији.На скупу су истакнута два општа циља овог пројекта. Један је   подизанаје капацитета инситуција за спровођење мера против насиља над женама,  а други,  подизање јавне свести о неприхватљивости насиља. Наведено је и да проблем у решавању насиља у продици   представља недостатак података о његовим размерама и карактеристикама, јер су истраживања  веома ретка, а евиденција институција недовољхно развијена. Зато је и спроведено  прво истраживање овог типа, од  маја до јула 2009. године, на узорку од 516 жена, из 40 села и 7 градова у Војводини, раличите старости, образовања , занимања и националности. Намера  је била да се сагледа распрострањеност насиља у породици у Војовидни, његове основне карактеристике, друштвена реакција на насиље, функционисање институција којима се жртве обраћају за помоћ, као и степен информисаности жена о моућностима и мерама заштите.Резултати истраживања показују да је чак 56% жена преживело неки облик насиља. Најзаступљеније је психичко 49,8%, а затим физичко, које је преживело 33% испитиваних жена, а 9,1% и сексуално насиље. Насилник је често или најчешће био садашњи или бивши муж, односно партнер у: 49,2% случајева психичког насиља, 88,4% претњи оружјем, 89,4% сексуалног насиља, 64% физичког насиља. На скупу су наведени и фактори који утичу на изложеност жена насиљу То су образовање , економска и породична ситуација и родитељство, дужина боравка у месту становања, национална припадност. Тако су физичком насиљу више изложене жене са нижим образовањем, а психичком,  жене које живе саме или са децом. Такође и испитанице ромске националности.Друштвена  реакција на насиље и деловање институција говоре да је свега 23,2% жена насиље пријавило полицији, што су чешће чиниле запослене жене, а подједнако су насиље пријављивале  жене са села и жене из града. Евидентно је да образовање и економска самосталност повољно утичу на напуштање насилника, његово пријављивање и тражење помоћи. Истраживање је показало да је веома важно радити на информисаности жена и њиховом охрабривању да пријаве насиље, али и доступност и ефикасност институција. Економско оснаживање и измена традиционалних родних улога представљају значајне предуслове за побољшање положаја жена и смањење ризика од насиља закључено је на скупу.