Нови Сад. 25. мај – На даншњем састанку, у згради Владе Војводине, директори домова здравља Јужнобачког округа упознали су заменика покрајинског секретара за здраство проф. др Здравка Косијерину докле се стигло са процесом капитације у њиховим установама, као и са проблемима  са којима се у том процесу суочавају.Проф. др Здравко Косијерина оценио је да процес капитације, односно, регистрације пацијената, у  домовима здравља у Војводини доста неуједначен.  Тако је у неким домовима здравља  далеко одмакао и они имају преко 80 посто регистрованих пацијената, а њихови лекари између 800 -1600, чак и преко 2000 регистованих пацијената, док у другим је тај процес тек започео. Имају свега неколико регисторваних пацијената, а до укупног броја лекара, само неколико њих је прешло минималан цензус од 800 пацијената. – Очигледно је капитација процес који ћемо морати  да завршимо до одређеног рока,  иако је он још увек у повоју у Војводини, а у Србији испод овог нивоа, јер се ради о промени начина финансирања домова здравља, односно лекара. То значи да се мења досадашња пракса да сви лекари имају иста примања и да ће њихове плате управо зависити од броја пацијената, прегледаних пацијената и броја исписаних рецепата, броја превентивних прегледа, објаснио  је професор Косијерина. Он очекује да ће тиме лекари бити стимулисани да више раде и више зараде, али и да ће пацијенти бити задовољни квалитетом добијених услуга. Према његовим речима изабрани лекар у процесу капитације има могућност да буде и  породични лекар, који ће добро познавати чланове породице и бринути о њиховом здрављу.Заменик ресорног секретара је истакао да овај процес не зависи само од Министрства здравља, већ и од Министрства за рад и Министарства правде, јер је потребно променити неке од чланова закона како би се омогућило да лекари могу имати различите плате, у зависности колико раде, што досадашње одредбе онемогућавају.Директори домова здравља наводећи проблеме са којима се у пракси срећу, истакли су проблем  капитације лекара у домовима здравља који немају хитну помоћ, односно лекара који дежурају и раде ноћу, као и оних лекара који су у пратњи тешких болесника до великих медицинских установа, попут Клиничкг центра или Сремске Каменице. Поставили су и питање одређивања квалитета рада, јер како су рекли, велики број пацијената  није једино мерило.