Нови Сад, 19. новембар – Месец посвећен манастиру Крушедол и представљању постигнутих резултата у оквиру обележавања јубилеја Пет векова манастира Крушедол, данас је обогаћен још једним културним догађајем. Наиме, у Галерији Матице српске, одржана је промоција монографије овог фрушкогорског манастира, коју је приредио проф. др Мирослав Тимотијевић.Издавачи двотоме монографије, која је објављена 2008. године и проглашена издавачким подухватом на прошлогодишњем Београдском сајму књига, су Покрајински завод за заштиту споменика културе Војводине и Издавачка кућа Драганић из Београда.
О књизи су говорили мр Тијана Палковљевић, управница Галерије Матице српске, Зоран Вапа, директор Покрајинског завода за заштиту споменика културе Војводине, др Бранка Кулић, историчарка уметности, др Светлана Пејић, историчарка уметности, Милорад Ђурић, покрајински секретар за културу АП Војводине и аутор проф. др Мирослав Тимотијевић.Говорећи о монографији Крушедола, сви учесници су истакли њен изузетан значај за историју и културу овог подручја. Манастир Крушедол, маузолеј светих деспота Бранковића и седиште Београдске, потом Крушедолске митрополије, добио је већ у време свог оснивања (1509 – 1512.) средишње место у српској православној средини северно од Саве и Дунава. Овај статус је задржао током пет векова свог постојања. Меморијална улога Крушедола у јавном заједничком сећању постајала је временом све сложенија, па се манастир од последњих деценија 19. века назива „српски Пантеон". Био је то разлог што се и у јавној култури сећања Крушедолу посвећивала велика пажња. – Монографију Крушедола, као део пројекта Пет векова манастира Крушедол, подржали су Влада Војводине и Покрајински секретаријат за културу, као део своје обавезе да помогну, у највећој могућој мери, проучавању и концентрацију културне баштине једног народа – рекао је покрајински секретар за културу Милорад Ђурић – Јер, без сагледавања на овакав начин, сопствене прошлости, не можемо да сагледамо ко смо и шта представљамо у контексту различитих култура. Ђурић сматра да монографија Крушедола није значајна само зато што садржи исцрпно истраживање материјалне културе манастира, већ и зато што пружа увид у историјски контекст времена у коме је манастир Крушедол настао.
– Он представља слику времена у коме се српски народ нашао у судару великих цивилизацијских система, на простору на коме су се „судариле цивилизацијске тектонске плоче" тог доба – између опадајуће византијске културе, надируће отоманске цивилизације, на благој периферији Европе. То је био амбијент у коме су се нашли људи који су имали тежак задатак да одрже контунуитет српске државности и културе. Манастир Крушедол зато је извориште етничког и културног идентитета српског народа северно од Саве и Дунава и, на тај начин, шифра за разумевање и данашње Војводине – казао је Ђурић.  Аутор монографије проф. Др Мирослав Тимотијевић изјавио је да је монографију замислио по принципу нове културне историје, тзв. „тоталне историје", да се манастир Крушедол представи као комплексан феномен, са свим оним што саставља духовни и материјални живот манастира кроз пет векова његовог постојања.
Директор Покрајинског завода за заштиту споменика културе Зоран Вапа најавио је да се наредне године планира обова ризнице манастира Крушедол, која ће бити прва у једном фрушкогорском манастиру.