Нови Сад/Врбас, 26. новембра – У Врбасу у јануару 2010 почиње са радом први Центар за вештачко осемењавање свиња у Војводини, у који је до сада уложено око 120.000 евра, речено је данас на конференцији за новинаре у Фонду за привлачење инвестиција у Војводини. Инвестиција произвођача свиња из Немачке покрајине Баден-Виртенберг остварена је у сарадњи са Универзитетом Хохенхајм и Пољопривредним факултетом у Новом Саду, уз стручну подршку ВИП Фонда. – Ова инвестиција је веома значајна за развој сточарства у Војводини и Србији јер ће допринети квалитетнијем развоју сточарства, односно свињарства и   конкурентне пољопривреде, рекао је директор ВИП-а Бранислав Бугарски. Он је подсетио да је ВИП Фонд дефинисао неколико сектора у Војводини за које сматра да имају потенцијал за привлачење страних инвестиција, а да се међу њима налази и агробизнис, као и да ВИП захваљујући аустријској развојној агенцији АДА тренутно израђује студију о инвестиционим потенцијалима у том сектору. Према подацима ВИП Фонда, у сектору агробизниса су од 2002. године у Војводини  реализоване инвестиције 44 стране компаније, чија укупна вредност износи 1,3 милијарде евра, а посао је добило око 16.200 људи. Председник Управног одбора Центра за вештачко осемењавање свиња Саша Стојиљковић је рекао да ће у првој фази рада у Центру бити смештено око 40 нерастова свих раса, чији ће генетски материјал моћи да купе све фарме у Србији. Цена једне дозе семена, рекао је Стојиљковић, износиће око пет евра, а у плану је да се у догледно време у Врбасу изграде нови објекти, како би се капацитет Центра проширио на око 300 нерастова. Доцент на Пољопривредном факултету у Новом Саду Иван Радовић оценио је да се од једног квалитетног нераста, какви ће бити у Центру у Врбасу, годишње може произвести од 3.500 до 5.500 прасади са добрим генетским материјалом. Према његовим речима, ситуација у производњи свиња у Србији је изузетно лоша и да се отварањем Центра стварају услови за правилнију узгајивачку структуру и поправљање перформанси на домаћим фармама. – Последњих 30 до 40 година у Србији је увожен генетски потенцијал, али крајњи ефекат није био на завидном нивоу, због чега су фарме данас израубоване и дуго у њих није улагано. Уз ниску цену семенског материјала, сточари ће сада бити у прилици да поправе перформансе на својим узгајалиштима, рекао је Радовић. Објекти за држање нераста и лабораторија Центра у Врбасу биће опремљени према стандардима које немачко Удружење узгајивача свиња "Саустарк" примењује у централи у Баден-Виртенбергу, које је једна од највећих и најмодернијих организација те врсте у Немачкој.