Нови Сад, 1. новембар – Институција Покрајинског омбудсмана је у оквиру својих редовних активности у области општих надлежности током октобра обишла домове за смештај душевно оболелих лица у Новом Бечеју, Старом Лецу и Чуругу. Током ових обилазака тим сарадника на челу са замеником покрајинског омбудсмана Стеваном Арамбашићем је са управом домова, запосленима и корисницима/ама разговорао о стању у овим установама социјалне заштите и актуелним проблемима, првенствено по питању обезбеђивања услова за остваривање људских права корисника/ца ових установа који представљају једну од нарочито рањивих друштвених група.Општи закључак је да домови за душевно оболела лица раде под отежаним условима,  првенствено услед недостатка финансијских средстава, као и недовољног броја запослених стурчњака/иња у области здравствене и социјалне заштите, те пратећег техничког и другог помоћног особља.
Један од основних проблема у раду ових установа је њихова пренасељеност. Број корисника/ца у њима је терунутно за скоро десет процената већи од постојећих, односно расположивих капацитета. На алармантност овог проблема и потребу за његовим што хитнијим системским решавањем указује и процена управе и особља да стварни број њихових потенцијалних корисника/ца превазилази укупан капацитет ових домова на територији АП Војводине. То практично значи да преко хиљаду особа из једне од најугроженијих друштвених група у Војводини има потребу за смештајем у овакве установе, односно за неким другим видом социјалног збрињавања. Одлагањем њиховог смештаја у домове или објективном немогућношћу његовог спровођења повећава се вероватноћа да ће душевно оболелим лицима, као и њиховим породицама, бити ускраћена и могућност остварења читавог низа законом загарантованих људских права у области социјалне и здравствене заштите. Ова чињеница је посебно значајна с обзиром на улогу домова за душевно оболела лица у збрињавању и ресоцијализацији особа из психијатријских болница након опоравка у њима, а то је процес који би се по правилу морао спроводити без одлагања.
У овим установма евидентан је недовољан број запослених социјалних радника/ца, лекара/ки опште праксе, лекара/ки специјалиста, другог медицинског особља и неговатељица/а у односу на укупан број корисника/ца, што утиче на квалитет задовољавања потреба корисника/ца и повећан степен ангажованости постојећег особља. Последични проблеми неадекватног смештаја, посебно тешко покретних или непокретних корисника/ца смештених у стационарима, огледају се у чињеници да је особље принуђено да те кориснике/це смешта у заједничке просторије са бројем кревета који увелико превазилази њихове физичке капацитете, чиме не само да се вређа људско достојанство корисника/ца, него представља и реалну опасност по њихову безбедност. Овај проблем нарочито је изражен у стационарном смештају у Старом Лецу.
Изузев у Новом Бечеју, објекти за смештај корисника/ца у овим домовима су у лошем стању. У Старом Лецу и Чуругу неопходно је адаптирати, санирати или реконструисати постојеће објекте или неке њихове делове, нарочито заједничке просторије за одржавање личне хигијене како би се у њима обезбедили бољи санитарни услови и у већој мери заштитила приватност кориника/ца.
Највећи проблем у сарадњи са другим установама социјалне и здравствене заштите (домовима здравља, центрима за социјални рад и специјализованим болницама) представља недостатак подзаконских аката којима се ближе уређују питања пружања адекватне здравствене и социјалне заштите душевно оболелим лицима. Постојећи проблеми и недоумице, нарочито истакнути у Новом Бечеју, најчешће се решавају личним контакатима, додатним залагањем и посредовањем запослених како у домовима, тако и у овим институцијама. С обзиром на специфичности положаја корисника/ца ових домова, те на законом прописани релевантни поступак, посебан проблем представља и прибављање њихових личних докумената. Будући да је поседовање личних исправа формални предуслов за остваривање права на одређене услуге из области социјалне и здравствене заштите, питање прибављања ових докумената за кориснике/це ових и сличних установа требало би уредити на општи начин одговарајућим актима. Корисници/е са статусом избеглих и расељених лица који немају могућности да прибаве ова документа су у вишеструко неповољнијем положају јер не могу да остварују сва права из области здравствене и социјалне заштите загарантована држављанима Републике Србије. 
Упркос свим наведеним потешкоћама и формално-правној неуређености одређених питања релевантних за рад домова за душевно оболела лица и остваривање права њихових корисника/ца, за њихово редовно функционисање заслужно је руководство домова и запослени чији ентизујазам, мотивисаност и залагање на раду често превазилази њихове редовне задатке наведене у опису послова.
С обзиром на постојеће стање у домовима за душевно оболела лица у Војводини, институција Покрајинског омбудсмана сматра да надлежни органи управе што пре треба да предузму конкретне мере у циљу успостављања јасних механизама функционисања оваквих и сродних установа и обезбеђивања средстава за њихово несметано спровођење, те збрињавање и заштиту њихових корисника/ца који изискују нарочиту пажњу сваког цивилизованог друштва.
Детањан извештај о стању људских права ове категорије корисника социјалне заштите на територији АП Војводине биће објављен у Извештају Покрајинског омбудсмана за 2010. годину.