Нови Сад, 25. август – Влада АП Војводине, на данашњој седници којом је председавао др Бојан Пајтић, разматрала је актуелна питања из области аграра, која се односе на реализацију пролећне сетве, жетву јесењих и озимих усева, на рад рибњака у Војводини, као и на програм пословања Јавног предузећа "Војводинашуме". У односу на претходну годину засејане површине у јесењој сетви су умањене за око 17 процената. Ове године производне површине под пшеницом су износиле око 250.135 хектара, што је мање за око 52.000 ха у односу на претходну годину. Сетва озимог јечма протекле јесени остварена је на око 31.000 ха, што је у односу на прошлу годину мање за око 8.000 ха. Уљана репица је прошле јесени у Покрајини засејана на око 13.000 ха, што је мање за око 3.000 ха у односу на претходну годину. Током протеклог раног пролећа засејано је и око 8.900 ха јарог јечма, што је мање за око 4.600 ха у односу на претходну годину. Уз  просечни принос од око 3,74 т/ха, у Војводини је ове године остварена производња око више од 935 хиљада тона пшенице, што је мање у односу на  прошлу годину за око 251.000 т (21%). До смањења производње је дошло због умањених производних површина и просечног приноса по хектару. Просечан принос озимог крмног јечма у овој години износи око 3,62 т/ха, што је у односу на прошлу годину мање за око 8%. Просечни принос јарог јечма је око 2,85 т/ха, што је у односу на прошлу годину мање за око 5%. Жетва уљане репице је такође у потпуности завршена и остварен је просечни принос од око 2,24 т/ха, што је  мање у односу на претходну годину за око 7%. Код пољопривредних предузећа и задруга у Војводини, производња пшенице је износила око 322.000 тона. Ова производња је у целости тржишна – робна. На индивидуалним газдинствима пожњевено је око 593.000 тона хлебног жита. Највећи део ове производње пољопривредни произвођачи усмеравају у робно-новчане токове, а у зависности од остварног приноса, мању количину (10-30%) рода задржавају за сопствене потребе. Цена меркантилне пшенице, која се на Продуктној берзи у Новом Саду у време жетве кретала од 10 до 13,5 дин/кг без ПДВ-а, има тенденцију  раста. Годишњи биланс потреба за хлебним житом, представљен у оквиру Пословне заједнице "Житовојводина" Нови Сад, исказује минималну потрошњу пшенице по различитим наменама у исхрани људи од око 1.100.000 до 1.200.000 тона, што значи да овогодишња производња пшенице на нивоу Србије задовољава домаће потребе у исхрани становништва. Поводом овог материјала, Влада Војводине предложила је Влади Србије да се унапреди откуп пшенице, тако што ће се предати род вредновати на основу технолошког квалитета зрна. Поводом информације о пословању војвођанских рибњака, Влада Војводине је констатовала да је аквакултура код нас недовољно развијена и у великој мери запостављена пољопривредна делатност, упркос чињеници да се ради о веома профитабилној производњи за коју у Војводини постоје изузетни природни услови, који су често повољнији од услова у земљама из којих увозимо рибу. На територији Војводине налази се око 13.500 ха рибњака од чега је око 12.500 ха у експлоатацији. Укупна производња рибе износи око 11.000 тона. Реконструкцијом рибњака би требало омогућити да се постојећа велика језера, у којима су радови веома отежани, преведу у већи  број мањих.  Овим би се рад учинио ефикаснијим са становишта примене савремених технологија, чиме би се принос  повећао за 20 – 30 % и добио неопходни простор за гајење  рибље млађи. Истовремено, кредити намењени овој сточарској производњи морали  би да се дају на више година, уз најниже могуће каматне стопе. У Војводини је евидентно постојање огромних неискоришћених  земљишних површина, пре свега утрина и пашњака, које се могу  превести у рибњаке. Поједностављење процедуре за то, довело би до значајног интересовања домаћег и страног капитала за улагање у ову производњу. Зато је Влада Војводине препоручила органима локалне самоуправе да одређене површине пашњака и утрина, по одређеној конкурсној процедури, уступе заинтересованим корисницима за организовану производњу рибе, а Фонду за развој Војводине да определи кредитне линије за изградњу и ревитализацију рибњака, као и погона за прераду рибе у АП Војводини. У складу са досадашњом политиком позитивне дискриминације, Влада Војводине донела је одлуку о упису девет кандидата са инвалидитетом и 44 кандидата ромске националне заједнице у високе школе струковних студија чији је оснивач Војводина и  на факултете у саставу  Универзитета у Новом Саду у школској 2010/2011. години.  Из текуће буџетске резерве, Влада Војводине је издвојила два милиона динара Савезу Срба у Румунији ради суфинансирања трошкова адаптације и опремања  куће у Темишвару која би била седиште Српског културног центра и других српских институција у Темишвару.