Покрајински омбудсман је локалним самоуправама у Војводини упутио два дописа са званичним препорукама, од којих се један односи на регулисање права на постпеналну заштиту на нивоу локалне самоуправе, а други на регулисање, остваривање и заштиту права одраслих и старих лица из области социјалне заштите.Препоруке у вези регулисања права на постпеналну заштиту односе се на особе која су се по издржавању казне поново нашла на слободи без имовине или средстава за живот, те са којима породице одбијају да контактирају. Локалним самоуправама препоручено је да, у оквиру својих надлежности, донесу посебне опште акте, односно одлуке, којима би се регулисале врсте и обим права на постпеналну заштиту. Анкета коју је институција Покрајинског омбудсмана спровела током 2009. године показала је да је ово право регулисано у дванаест војвођанских општина у којима га по повратку из васпитно или казнено-поправних установа могу остварити сва лица, без обзира на њихову старост. Локалне самоуправе најчешће обезбеђују једнократну новчану помоћ, а остали видови и начини обезбеђивања помоћи се разликују од општине до општине. Неке од њих новац исплаћују и током дужег периода, друге их исплаћују на основу требовања центара за социјални рад, односно према потребама корисника, док неки од њих овим особана обезбеђују и друге врсте помоћи. Системски решено питање обезбеђивања материјалне и друге подршке бившим осуђеницима било би ефикасно средство не само за поспешивање њихове интеграције у локалну заједницу, него и за превенцију поврата.

У вези са регулисањем, остваривањем и заштитом права одраслих и старих лица из области социјалне заштите Покрајински омбудсман локалним самоуправа препоручује да у оквиру својих надлежности донесу посебне опште акте, те да осмисле и локалне акционе планове у овој области који ће бити у складу са „Стратегијом развоја социјалне заштите" коју је Влада Републике Србије усвојила 2005. године. Препоруке се посебно односе на планирање средстава у локалним буџетима за остваривање поменутих акционих планова, а посебно за помоћ у кући, дневне боравке, програме професионалног оспособљавања, те за рад прихватних станица и прихватилишта за одрасла и стара лица.Подаци прикупљани из војвођанских центара за социјални рад током 2008. и 2009. године указују на то да је последњих година мало тога промењено у систему социјалне заштите. Као најважнији проблем истиче се мали капацитет установа социјалне заштите, што је последица тога што се смештај у њих и надаље примењује као најчешће заступљена услуга социјалне заштите. Корисници ових установа се деле по категоријама, што особама које у њих не спадају онемогућава остваривање својих права. Ово је посебно изражено у случају особа са душевним поремећајима и особама са инвалидитетом. Корисници у установе бивају смештани и на дужи период, што свакако утиче и на њихову сегрегацију и социјалну изолацију. Тек у неколико локалних самоуправа уочавају се помаци у развоју услуга у заједници и другачијих облика социјалне подршке грађанима/кама у виду дневних боравака, помоћи и неге у кући, професионалног оспособљавања и томе слично. У локалним заједницама или на регионалним и међуопштинским нивоима овакве услуге биле би дуготрајније и квалитетније решење за специфичне категорије корисника. То би омогућило особама којима смештај није најпотребнији да остану у свом друштвеном окружењу и остваре продуктивнији и самосталан живот у заједници. Са друге стране, број корисника/ца смештених у установе и притисак на њих би се смањио, а самим тим би се и квалитет услуга поправио. Уз смештај у установе социјалне заштите, најчешће се прибегава и обезбеђивању једнократне материјалне и финансијске помоћи корисницима, што само тренутно и делимично решава конкретне проблеме. Подаци са терена указују на то да је у 2009. години у односу на претходну годину повећан број одраслих материјално необезбеђених и незбринутих лица, као и старих особа без средстава за живот. Услед старења становништва и због економске кризе може се очекивати да ће потребе грађана/ки за услугама из области социјалне заштите расти, а под постојећим условима у систему социјалне заштите код нас питање је у којој мери се оне на адекватан начин могу задовољити.