Нови Сад, 16. новембар – Појам толеранције се у јавном говору у Србији и Војводини данас употребљава у афирмативном контексту и подразумева поштовање сваке врсте различитости и узајамно уважавање.
Ови процеси су кроз историју представљали изазов у сваком друштву, да би се данас демократичност и степен поштовања људских права мерили управо достигнутим степеном толеранције и могућношћу остваривања и заштите људских права.
Иако су људска права неотуђива и универзална, суштина толеранције данас чини пошовање њихове различитости као одраза различитости њихових носилаца – разних рањивих друштвених група: старијих особа, деце, особа са инвалидитетом, особа из различитих етничких заједница, жена, избгелих и расељених лица.
Са друге стране, данас још увек неретко говоримо и о прагу толеранције, што представља схватање толеранције у ужем смислу: као пуке трпељивости, односно пасивног подношења различитости, без узајамног прожимања и настојања да се признавањем права других и степен остваривања сопствених права унапреди и подигне на виши ниво. Без обзира на различитост језика, култура, социо-економских и политичких реалности у данашњем свету, толеранција ни у ком случају не сме да подразумева толерисање друштвене неправде, нити злоупотребу људских права на рачун различитости самом чињеницом да су она загарантована.
Покрајински омбудсман, као институција Покрајине са традицијом неговања различитости, овим путем подсећа и на чињеницу да остваривању већег степена толеранције у свакодневном животу у једнакој мери доприносе како друштво и држава, тако и сами грађани/ке својим активним залагањем како би остварили сопствена, али и поштовали људска права других.