Делиблатскапешчара/Нови Сад, 22. јуни – У Специјалном резервату природе «Делиблатскапешчара», на локалитету Корн, данас је отворено хранилиште за ретке птицеграбљивице «Орловац» и осматрачница намењена посетиоцима овог заштићеног добра.Отварање хранилишта и осматрачнице подржали су Покрајински секретаријат зазаштиту животне средине и Покрајински завод за заштиту природе.Велике птицеграбљивице, које су показатељ очуваних природних станишта, у нашој земљи суу нестајању. У циљу заштите биодиверзитета, кроз враћање несталих реткихврста птица грабљивица и повећање бројности угрожених врста, успостављена јенационална мрежа хранилишта. Део те мреже је и хранилиште на локалитету Корн, уСпецијалном резервату природе "Делиблатска пешчара". Реч је о највећемхранилишту за птице грабљивице у Србији, димензије 120×60м, где се током читавегодине, а посебно у периоду септембар -март, доставља храна угроженим врстамаптица. Отварањем овог хранилишта створени су услови за повратак орла крсташа,орла белорепана, гаврана, сурог орла и других врста птица.Покрајинскисекретар за заштиту животне средине и одрживи развој др Слободан Пузовићистакао је да је ревитализација локалитета Корн, на подручју Специјалногрезервата "Делиблатска пешчара", започела пре шест година.
– Цео овајкомплекс, где се сада налаже ливаде био је зарастао и обрастао глогом и другиминвазивним врстама биљака, изгубивши већину својих некадашњих природнихвредности. Постепеним чишћењем локалитета добили смо највећи отворени просторстепских станишта у целој Делиблатској пешчари, на којем се полако враћајунекадашње биљне врсте, као што је божур, а пре две године овде смо населили итекуницу, најважнијег становника оваквих станишта и значајне карике у ланцуисхране, поготову у процесу враћања птица грабљивица – рекао је др СлободанПузовић. Он је додао да је осим успостављања традиционалног сточарстваизаштите и повратка ретких и угрожених врста птица, намера да се на овомподручју развија одрживи екотуризам, јер мозаичност станишта Делиблатскепешчаре пружа могућности за развој ове области.- У Србији укупноима 465 заштићених добара, али оваквих великих резервата природе и националнихпаркова има свега тридесетак, и они захватају око 90 одсто свих заштићенихповршина. Делиблатска пешчара обухвата 35 хиљада хектара површине и јединственаје у еврпским размерама, јер станишта са оваквим ретким врстама нема ни уједној европској земљи, и због тога овај природни резерват номинован заупис умрежу резервата биосфере – навео је секретар Пузовић и додао да Секретријат начијем је челу годишње издваја око 12 хиљада евра за унапређење ипромовисање овог природног резервата.
Према речимаМарте Такач, директорке ЈП «Војводинашуме», Делиблатска пешчара је проглашенаспецијалним резерватом природе 2002. године и у првој је категорији заштите природнихдобара у Србији. Цело подручје је до 2002. било веома запуштено, јер је упротекле три деценије овде било забрањено напасање стоке, што је погодовалоширењу инвазивних врста биљака, посебно глога.- Некадашњипашњаци, на којима је напасано више хиљада грла стоке, постепено су зарасталии површине под степским травним заједницама почеле су да нестају, затварају се игубе на површини. Да бисмо ревитализовали остатке некадашњих великих пашњака,односно да бисмо очували природни амбијент некадашње пешчаре, започели смо савраћањем традиционалног сточатства на ове просторе, чему је морало претходитичишћење глога и свих жбунастих биљака на одређеним локалитетима. Опсежномакцијом са ових површина је посечено и мехнички уништено 220 хектара жбуња, накончега се појавила површина слична некадашњим степским стаништима – навела јеМарта Такач. Након тога на ово подручје враћена су грла подолског говечета,које је раније овде било веома распрострањено, а на простору за пашарењеданас пасе и 400 оваца и сто коза. Враћањем некадашњје намене овом простору, створенису услови и за повратак животињских врста, које су нестале са овог подручја сапрвим знацима промене равнотеже у природи, а то су у овом случају птицеграбљивице.