Нови Сад,17. април – На конференцији за новинаре у Извршном већу АП Војводинепредставници Завода за равноправност полова АПВ презентовали су “ Цедаwконвенцију и закључне коментаре Комитета УН у циљу побољшања положајаРомкиња.&рдqуо; На конференцији су говориле  Весна Шијачки, директорка Завода за равноправност полова АПВ, ВероникаМитро, експерткиња за равноправност полова и Јелена Јовановић, координаторкапројекта.Током обележавања 8. априла,Светског дана Рома, поново је истакнуто да су Ромкиње посебно угрожена групажена, јер су двоструко дискриминсане, као жене којима су ограничена бројнаљудска права, али и у оквиру саме ромске заједнице, истакла је Весна Шијачки.- Стога је пројекат који данас представљамојош један у низу напора Завода да се унапреди положај жена у Војводини. Овогапута са основним циљем јачања капацитета Ромкиња на тај начин што ће битиоспособљене за самостално заступање женских права својих сународница налокалном нивоу, објаснила је директорка Шијачки. Циљне групе, на другомнивоу,  јесу локалне ромскезаједнице,  у пет општина ( Беочин,Сомбор, Зрењанин, Житиште, Жабаљ)  укојима ће се програм реализовати, а односе се на запослене у локалнимсамуправама, јавним, социјалним и здраственим установама,  које је неопходно сензибилисати за проблемеРомкиња.На конференцији је речено да је уоснови пројекта Конвенција о укидању свих облика дискриминације жена ЦЕДАW,која представља основни међународни доцумент за  гарантовање женских права. Конвенцију  су УНусвојиле 1979. године, а почела је да се примењује 1981. године. Тајмеђународни документ  представља врхунацвишедеценијских напора да се унапреде и штите права жена у свету и имаобавезјући карактер за земље потписнице. То значи да су земље потписнице у обавезида подносе прво иницијалне, а затим и периодичне извештаје о положају жена и отоме како се Конвенција примењује. Весна Шијачки говорила је и озакључцима Комитета УН за прошлу годину која се односе на Србију. Она јеподсетила да је држава потписница Конвенције дужна да предузме одговарајућемере како би била  укинута дискриминацијаРомкиња, посебно у образовању, здраственој, заштити од насиља и преурањенихбракова. Она је такође истакла да је Завод, као покрајинска установа, преузеоодговорност представљања Конвенције и Закључака Комитета УН стручној и широјјавности, обзиром да се о тим докумнетима мало или ништа не зна.- Приоритет Завода је и да пратиположај жена и загарантована права у домаћем и међународном законодавству, давреднује процесе који се дешавају у политици у односу на родну и женскуперспективу и о томе информише јавност, закључила је Шијачки.
Вероника Митров истакла је дадржава чини велике напоре да потпомогне развој ромских институција и даподржава рад ромских удружења грађана укључивши и она о правима Ромкиња.Говорећи о значају пројеката и ангажовању Завода, Вероника Митров је рекла дасе ради о  доприносу  јачању људских права, пре свега унутарромских заједница и јачању активистичких потенцијала Ромкиња у различитимопштинама у Војводини. Она је истакла и да држава нажалост није успела дареализује механизме којима би појам дискриминације жена учинили опште познатим,посебно међу ромском популацијом. Вероника Митров је објаснила да су очекиванирезултати овог пројекта да се информисаност о женским људским правима међуРомкињама, државним службеницама у наведених пет општина знатно повећа, да сепет ромских организација оспособи за реализацију  људских права на локалном нивоу, као и да 15ромских активисткиња постану компетентне за рад на програмима о људскимправима.
Јелена Јовановић је говорила окритеријумима за избор пет ромских организација за спровођење програма. Тосу  “Удружење Рома&рдqуо; из  Беочина, “Друштво Рома&рдqуо; из Житишта,“Истраживач Рома&рдqуо; из Жаблај, “Еурека&рдqуо; из Сомбора и “Сао Рома&рдqуо; из Зрењанина.