Матица српска је најстарија национална установа у области књижевности, културе и науке. Њу су основали српски интелектуалци и привредници 16. фебруара 1826. године у Пешти са првобитним циљем да помаже књижевни лист Сербске Летописи, данашњи Летопис Матице српске. Матица је преданим радом на просвећивању српског народа, очувању националног и културног идентитета и развоју издавачке делатности доживела пуну афирмацију на читавом српском културном и духовном простору.
После вишегодишњег настојања да, ради успешнијег и плодотворнијег рада, дође до пресељења Матице српске из Пеште у Нови Сад, оно је најзад започело 28. априла 1864. године. На пароброд Напредак укрцан је 61 сандук са Матичином имовином која је била од непроцењивог значаја за српску културу. У пратњи ових материјалних и духовних драгоцености ка Платонеуму, двору владике Платона Атанацковића и првом новосадском седишту Матице, налазили су се председник Павле Којић, секретар Антоније Хаџић и други чланови управе. Матица је дочекана уз одушевљење, а њена прва скупштина у Новом Саду свечано је одржана 12. маја 1864.
Тим поводом је у Српском народном позоришту свечаном академијом у част 150 година од пресељења Матице српске у Нови Сад обележен велики јубилеј најзначајније институције културе, науке и образовања у Срба. У присуству патријарха Српске православне цркве господина Иринеја, председнице Народне скупштине Републике Србије Маје Гојковић, министра за културу и информисање Ивана Тасовца, градоначелника Новог Сада Милоша Вучевића, председника Матице српске др Драгана Станића, бројних чланова и поштоваоца Матице српске, у име Владе АП Војводине и у име Покрајинског секретаријата за културу и јавно информисање присутне је поздравио потпредседник Владе АП Војводине и ресорни секретар Славиша Грујић.
„Данас је велики дан и важност овога тренутка је велика, јер није мало када се обележава 150 година не од оснивања, већ од пресељења најважаније просветитељске институције у Нови Сад,” рекао је у уводном излагању секретар Грујић. “Да је неко тада рекао да Матица мора да постоји и опстане, а важност тога видимо данас, кроз њен рад, деловање, значај и само постојање. То је био тренутак када се одлучило да кошница буде ближе народу, а ту су одлуку донели храбри људи, који су тада учинили оно што је најбоље за свој народ. Тада су пренели кошницу и најбољи симбол у историји је овде, симбол који носи рад, дисциплину, окупљање,заједништво и на крају плод јесте симбол Матице српске, која је опет наставила да носи тај симбол на ползу народу. Због свега тога, честитам вам и желим и надаље да чувате своје симболе и негујете оно због чега век и по постојите у Новом Саду” рекао је на крају излагања потпредседник Грујић.
Испред Српске православне цркве обратио се епископ новосадски и бачки, сомборски и сегедински др Иринеј Буловић, који је овом приликом рекао да је велики благослов Господа обратити се данас на овом месту у овом светом тренутку у име својих претходника, који су подржали и иницирали пресељења најзначајније институције образовања, културе и науке у Срба у Бачку, која и даље негује ту сарадњу. Матица српска је духовна смерница нашег народа и просветитељска улога је одавно определила њену посебност.
У име председника Републике Србије Томислава Николића јубилеј је честитала саветница председника Јасмина Митровић-Марић, која је честитајући век и по од пресељења цитирала старограчку изреку да „будућност једног народа зависи од неговања његове културе и образовања”. Са тим у вези она је истакла да наш народ има будућност, јер Матица српска је управо та која је заједнички именитељ и културе и науке и образовања и пример је вишевековног опстајања и она је именитељ свеколиког српског и духовног простора.
Председник Матице српске проф. др Драган Станић је испред чланова Матице српске и у своје лично име рекао да „у историји модерних друштава тешко је наћи важнијих тема од питања функционисања установа. У систему српске културе, пак, осим Српске православне цркве нема установа, које толико суштаствених ствари говоре о природи српскога народа и његовој историјској судбини, као што то говори Матица српска.Удубити се, стога, у историју ове установе, то узначи бити спреман на суочење са много ширим кругом питања и бити спреман на извођење много комплекснијих закључака о природи националне културе и о њеном месту у ширем, европском и светском контексту”. У даљем излагању председник Станић је подсетио на историјско-хронолошки след дешавања, који су претходили пресељењу Матице у Нови Сад.
За председника је по други пут изабран владика Платон, а присутни на скупу били су и Јован Хаџић, Јован Суботић, Светозар Милетић, Ђорђе Натошевић, Јован Ђорђевић, Ђура Даничић и др. Прелазак Матице српске у Нови Сад био је од пресудног значаја за развој града као српског културног и интелектуалног средишта. Овде су већ постојали српска гимназија, читаоница и Српско народно позориште, док је Матица била културни узор Уједињеној омладини српској и позитивно утицала на развој српског новинарства и публицистике. Од тада, Нови Сад је, с правом, био познат као српска Атина, а репутацију града културе задржао је да данашњих дана. Временом је Матица изнедрила и друге значајне културне институције, као што су Библиотека Матице српске, Галерија Матице српске и Музеј Војводине.
Матица српска с поносом обележава век и по од пресељења и истиче свој плодотворни културни и научни рад у Новом Саду током протеклих 150 година.
Мотиви за пресељење Матице српске из Пеште у Нови Сад појавили су се као последица Револуције 1848–1849. и промењених политичких околности, због чега је српски културни живот у Пешти готово у потпуности био замро, док се Нови Сад истицао као национални, економски и културни центар српског народа. Руководство Матице српске дефинисало је своју намеру о пресељењу ове институције на седници одржаној 18/30. августа 1851. године којом је, у присуству владике Платона Атанацковића и других часника, председавао Павле Којић, председник Матице. На седници је одлучено да:
„Матица србска за будуће у Пешти опстати не може, а не може поред све најбоље воље, јер ова сама дејства нема – Сила дејствује – ову неимајући овде, даље морамо тражити, – Матица србска тим начином је за пресељење дозрела – а преселити и преместити Матицу треба у онај предел и место гди ће она као своја код својих, код куће бити и као тако удомљена силније дејствовати и са тим милија Роду постати; као срећно пресађена гранчица примити се, цветати, велика нарасти, изобиљни на дику Рода Плод принети.
