Потпредседник Покрајинске владе Томислав Жигманов обратио се данас на 41. конференцији „Европа Карпата“, која се одржава у Пшемислу, у Републици Пољској.
Говорећи у оквиру панела посвећеног иницијативи карпатске макрорегионалне стратегије у кохезионој политици након 2027. године, Жигманов је истакао да идеја Карпата као простора који повезује, а не раздваја, данас има посебну тежину, те да овакви простори показују да је сарадња најефикаснији одговор на заједничке изазове.
„Кохезиона политика остаје један од кључних инструмената за уравнотежен регионални развој, смањење неједнакости и јачање економске и друштвене кохезије. У контексту расправа о њеној будућности након 2027. године, посебно је важно очувати снажну улогу региона у креирању и спровођењу развојних политика”, рекао је Жигманов додавши да макрорегионалне иницијативе, попут карпатске стратегије, представљају модел који повезује различите нивое управљања и омогућава ефикасније коришћење ресурса кроз сарадњу региона, а не кроз њихову централизацију.
Према његовим речима, Република Србија, а самим тим и АП Војводина, снажно је опредељена за европски пут и активно ради на јачању институционалних и административних капацитета за ефикасно управљање средствима намењеним регионалном развоју, а у том процесу, како је навео, улога региона је од пресудног значаја.
„АП Војводина представља регион са развијеним искуством у прекограничној и међурегионалној сарадњи, који већ данас активно учествује у европским токовима. Војводина је чланица и партнер у бројним европским регионалним организацијама, што омогућава размену добрих пракси, јачање институционалних капацитета и директно повезивање са европским мрежама, као и активнији допринос обликовању регионалних политика”, истакао је потпредседник Жигманов и нагласио да АП Војводина активно учествује у европским асоцијацијама као што су Асоцијација европских пограничних региона (AEBR), Савез Алпе–Јадран (AAA), Скупштина европских региона (AER) и Дунавско-савска сарадња, чиме додатно јача своју позицију у европском регионалном простору.
Жигманов је истакао да успех кохезионе политике директно зависи од ефикасности коришћења доступних средстава, додавши да искуство АП Војводине може бити релевантан показатељ капацитета региона да одговори на те изазове.
Како је током панела навео, кроз одређене програме остварени су добри резултати иако Република Србија није чланица Европске уније, што додатно потврђује значај и потенцијал региона у процесима европске интеграције.
Према његовим речима, у оквиру програма прекограничне сарадње, учешће АП Војводине је остварено у пројектима вредним 125,8 милиона евра, са апсорбованих 44,5 милиона евра, док су у оквиру транснационалних програма пројекти достигли вредност од 69,7 милиона евра, са апсорбованих 3,9 милиона евра.
„Кохезиона политика, када је правилно примењена, омогућава регионима да постану носиоци развоја – чак и у условима када држава још увек није чланица Европске уније”, истакао је Жигманов додавши да то најбоље показује да се Европа гради и пре формалног чланства – кроз конкретне пројекте, партнерства и резултате на терену.
Потпредседник Жигманов је током свог обраћања указао на добру сарадњу са Поткарпатским регионом, која се развија кроз институционалне контакте, заједничке пројекте, размену знања у области регионалног развоја и управљања европским фондовима, као и кроз директне сусрете представника институција.
„Будућност Европе не гради се само у институцијама, већ и у регионима – у њиховој способности да сарађују, повезују се и заједнички одговарају на изазове.
Зато је наша заједничка одговорност да очувамо снажну улогу региона у европским политикама и да наставимо да развијамо иницијативе које доприносе већем поверењу, бољој повезаности и одрживом развоју наших заједница”, закључио је Жигманов поручивши да ће АП Војводина и у наредном периоду остати поуздан партнер, активан актер и снажан заговорник европских вредности и регионалне сарадње.
Поред потпредседника Жигманова, на панелу су учествовали и маршал Малопољског војводства Лукас Смолка и заменица шефа регионалне државне војне администрације из Лавова Кристина Замула.
